Ako si preživeo/la nešto što ti je promenilo život – nesreću, nasilje, gubitak, rat – i osećaš da te ta sećanja i dalje progone, nisi sam/a. PTSP, odnosno posttraumatski stresni poremećaj, pogađa mnogo više ljudi nego što se o tome priča. Dobra vest: oporavak je moguć, a razumevanje šta ti se dešava je prvi korak.
Šta je PTSP i kako nastaje?
PTSP nastaje kada tvoj mozak ne uspe da "arhivira" traumatski događaj kao prošlost. Umesto da sećanje postane deo tvoje istorije, ono ostaje živo – kao da se opasnost i dalje dešava.
Trauma može biti bilo koji događaj koji je preplavio tvoju sposobnost da se nosiš sa njim:
- Saobraćajne nesreće ili prirodne katastrofe
- Fizičko ili seksualno nasilje
- Ratna iskustva ili mučenje
- Iznenadni gubitak bliske osobe
- Svedočenje nasilju ili nesreći
Važno je razumeti: PTSP nije znak slabosti. To je normalna reakcija nervnog sistema na nenormalnu situaciju. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, oko 3-4% svetske populacije ima PTSP u nekom trenutku života.
Simptomi PTSP-a: kako prepoznati poremećaj
PTSP simptomi se javljaju u četiri glavne grupe. Da bi se postavila dijagnoza, simptomi moraju trajati duže od mesec dana i značajno ometati svakodnevni život.
Ponovno proživljavanje traume:
- Nametljiva sećanja koja dolaze bez najave
- Flashback-ovi – osećaj da se trauma ponovo dešava
- Noćne more povezane sa događajem
- Intenzivan stres kada nešto podseća na traumu
Izbegavanje:
- Izbegavanje mesta, ljudi ili situacija koje podsećaju na traumu
- Odbijanje da pričaš ili razmišljaš o događaju
- Emocionalna otupljenost i osećaj distance od drugih
Negativne promene u mišljenju:
- Iskrivljena uverenja o sebi ("ja sam kriv/a") ili svetu ("nikome se ne može verovati")
- Osećaj krivice, stida ili bespomoćnosti
- Gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ti nekada značile
Pojačana reaktivnost:
- Stalna napetost i opreznost
- Lako se uplašiš od iznenadnih zvukova
- Problemi sa spavanjem i koncentracijom
- Razdražljivost i ispadi besa
Ako prepoznaješ ove simptome, možeš uraditi procenu anksioznosti kao prvi korak ka razumevanju svog stanja.
Različiti tipovi trauma i njihov uticaj
Nije svaka trauma ista, i različiti tipovi mogu različito uticati na tebe.
Jednokratna trauma (nesreća, napad) često se lakše obrađuje jer ima jasan početak i kraj. Mozak zna šta treba da "arhivira".
Složena trauma nastaje kroz ponavljana traumatska iskustva – zlostavljanje u detinjstvu, dugotrajno nasilje u porodici, zarobljeništvo. Ovaj tip traume dublje utiče na tvoj osećaj identiteta i sposobnost da se povežeš sa drugima.
Razvojna trauma dešava se u detinjstvu, kada se tvoj nervni sistem tek formira. Može uticati na to kako doživljavaš emocije, odnosiš se prema drugima i vidiš sebe – čak i ako ne pamtiš konkretne događaje.
Foto: RobinHiggins
Simptomi se mogu javiti odmah nakon traume, ali i mesecima ili godinama kasnije. Ponekad ih "okine" novi stres, životna promena ili nešto što te podseća na prvobitni događaj.
Opcije lečenja: EMDR, KBT i druge metode
Dobra vest je da postoje dokazano efikasne terapije za PTSP. Oporavak nije samo moguć – istraživanja pokazuju da većina ljudi značajno poboljša svoje stanje uz pravilnu pomoć.
EMDR terapija (desenzitizacija i reprocesiranje pokretima očiju) je jedna od najefikasnijih metoda za traumu. Koristi bilateralnu stimulaciju (pokrete očiju, tapkanje) dok se prisećaš traumatskog događaja. Ovo pomaže mozgu da konačno "obradi" sećanje i premesti ga u prošlost. Svetska zdravstvena organizacija i Američka psihološka asocijacija preporučuju EMDR kao prvu liniju lečenja za PTSP.
Foto: Surprising_Media
Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) fokusirana na traumu pomaže ti da prepoznaš i promeniš negativne obrasce mišljenja povezane sa traumom. Kroz KBT učiš da preispitaš uverenja poput "ja sam kriv/a" ili "svet je opasan" i zameniš ih realnijim perspektivama.
Prolongirana ekspozicija postepeno te izlaže sećanjima i situacijama koje izbegavaš, u sigurnom terapijskom okruženju. Cilj je smanjiti strah i izbegavanje.
Ponekad se uz terapiju koriste i lekovi (antidepresivi) koji mogu ublažiti simptome dok radiš na obradi traume.
Podrška i samozbrinjavanje tokom oporavka
Oporavak od traume nije linearan proces. Imaćeš dobre i loše dane. Evo šta može pomoći:
Budi strpljiv/a sa sobom. Lečenje traume zahteva vreme. Mozak je naučio da te štiti na određeni način, i treba mu vreme da nauči novi pristup.
Održavaj rutinu. Redovan san, ishrana i fizička aktivnost pomažu nervnom sistemu da se stabilizuje. Trauma narušava osećaj sigurnosti – predvidljiva rutina ga vraća.
Foto: minhthai0105
Koristi tehnike uzemljenja. Kada te preplavi anksioznost ili flashback, probaj "5-4-3-2-1" tehniku: imenuj 5 stvari koje vidiš, 4 koje čuješ, 3 koje možeš dodirnuti, 2 koje osećaš mirisom, 1 koju osećaš ukusom.
Gradi mrežu podrške. Ne moraš prolaziti kroz ovo sam/a. Pričaj sa ljudima kojima veruješ. Ako osećaš da te bliski ne razumeju, razmisli o grupama podrške za osobe sa sličnim iskustvima.
Budi nežan/a prema sebi na "lošim" danima. Povratak simptoma ne znači da si nazadovao/la. To je normalan deo procesa oporavka.
Kada potražiti stručnu pomoć
PTSP se retko sam povlači – zapravo, bez lečenja simptomi mogu postati hronični i pogoršati se. Potraži pomoć ako:
- Simptomi traju duže od mesec dana
- Ometaju tvoj posao, odnose ili svakodnevno funkcionisanje
- Pribegavaš alkoholu ili drugim supstancama da bi se nosio/la sa simptomima
- Imaš misli o samopovređivanju
Rad sa terapeutom specijalizovanim za traumu može napraviti ogromnu razliku. Na platformi Rešimo Probleme možeš pronaći terapeute koji rade sa PTSP-om i traumom i zakazati prvu sesiju online.
Sećaj se: traženje pomoći nije znak slabosti. To je hrabar korak ka tome da povratiš kontrolu nad svojim životom i ostaviš traumu tamo gde joj je mesto – u prošlosti.
