Posle svađe vraćaš prepisku iznova. Odgovor još nije stigao, a strah da će te bliska osoba napustiti već deluje kao činjenica. Poriv da odmah pošalješ još pet poruka raste, iako znaš da bi to moglo da pogorša situaciju.
Takav trenutak može da liči na iskustva koja se vezuju za granični poremećaj ličnosti (GPL, odnosno BPD), ali jedan sukob, jedna jaka emocija ili nekoliko poznatih opisa nisu dijagnoza. Važni su obrazac koji se ponavlja, koliko dugo traje i kako utiče na odnose, posao, školu i sigurnost.
Šta je granični poremećaj ličnosti, a šta nije
Granični poremećaj ličnosti može da uključuje dugotrajan obrazac teškoća u regulaciji emocija, doživljaju sebe, impulsima i odnosima. Emocija može biti vrlo snažna, slika o sebi nestabilna, a bliskost istovremeno veoma važna i zastrašujuća. NIMH naglašava da se iskustva i njihov intenzitet razlikuju od osobe do osobe.
GPL nije isto što i „težak karakter“, niti dijagnoza opisuje celu osobu. Nije ni dokaz da je neko namerno povredio drugu osobu. Razumevanje razloga za neku reakciju ne briše odgovornost za vređanje, pretnje ili nasilje.
Na razvoj teškoća mogu uticati nasleđe, okruženje i način na koji mozak obrađuje emocije, ali nijedan od tih faktora sam ne objašnjava zašto ih konkretna osoba ima. Trauma može biti deo priče, ali nije obavezno objašnjenje i ne potvrđuje dijagnozu.
Obrasci zbog kojih ima smisla tražiti procenu
Umesto da brojiš simptome, obrati pažnju na obrasce koji se ponavljaju u različitim situacijama i ostavljaju posledice. Razlog za stručnu procenu mogu biti:
- snažan strah od napuštanja i hitne reakcije kada bliskost deluje ugroženo;
- odnosi koji brzo prelaze od velike bliskosti do potpunog razočaranja;
- nagle i intenzivne promene emocija koje je teško umiriti;
- nestabilan doživljaj sebe, svojih ciljeva ili vrednosti;
- impulsivne odluke koje ugrožavaju novac, zdravlje, odnose ili sigurnost;
- dugotrajan osećaj praznine, snažan bes ili osećaj odvojenosti od sebe u stresu;
- samopovređivanje ili suicidalne misli.
Ne mora svaka osoba imati sve ove teškoće. Isti opis može imati različito poreklo, a ponašanje koje se javilo jednom nije isto što i trajan obrazac. Prepoznavanje ovih simptoma kod sebe ne znači da imaš GPL.
Kako izgleda procena
Stručna procena nije internet test sa konačnim rezultatom. Prema smernici Američkog psihijatrijskog udruženja, potrebno je sagledati širu kliničku sliku, uključujući trajanje obrazaca, posledice po svakodnevni život, druga stanja i rizik od samopovređivanja ili suicida.
Zato razgovor može obuhvatiti odnose, promene emocija, san, periode nagle promene energije, upotrebu alkohola ili drugih supstanci, lekove, traumu i ranija iskustva sa pomoći. Neke teškoće mogu da se preklapaju sa ADHD-om, posledicama traume, depresijom ili bipolarnim poremećajem. Cilj nije da se što pre zalepi etiketa, već da se razdvoje moguća objašnjenja i napravi koristan plan.
Ako ne znaš kome da se obratiš, prvo razjasni razliku između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta. Njihove uloge nisu iste, pa izbor zavisi od toga da li ti je potrebna procena, razgovor o psihoterapiji, razmatranje lekova ili više vrsta podrške. Pri izboru pitaj da li stručnjak radi strukturisanu dijagnostičku procenu i kome se obraćaš kada je potrebno razmatranje lekova.
Kako izgleda plan lečenja
Psihoterapija je glavni oslonac lečenja, a plan bi trebalo da ima jasne ciljeve i način praćenja promena. APA smernica preporučuje strukturisan pristup prilagođen potrebama i ciljevima osobe, umesto istog plana za sve.
Dijalektičko-bihejvioralna terapija (DBT) razvijena je posebno za rad sa ovim teškoćama. Uči veštine za regulaciju emocija, podnošenje krize bez dodatne štete, prisutnost u trenutku i jasniju komunikaciju. Posebno može biti relevantna kada je smanjenje samopovređivanja jedan od glavnih ciljeva plana lečenja.
Ipak, DBT nije jedina mogućnost niti je jedan pristup najbolji za svaku osobu. Cochrane pregled psiholoških terapija nalazi korist od psihoterapije, ali upozorava da je pouzdanost mnogih nalaza ograničena i da nema jasne osnove za univerzalnu prednost jedne vrste terapije. Više o strukturi i veštinama ovog pristupa možeš pročitati u vodiču kroz DBT terapiju.
Dobar plan ne obećava da će intenzivne emocije nestati. On određuje na čemu radiš, kako prepoznaješ napredak, šta radiš u krizi i kada se plan menja.
Koja je uloga lekova
Ne postoji lek koji "leči" GPL. NICE smernica ne preporučuje lekove kao specifičan tretman samog GPL-a ili njegovih pojedinačnih obrazaca.
Lekar može razmatrati lek zbog jasno utvrđenog pridruženog stanja ili za kratkotrajan, jasno određen cilj u kriznoj situaciji. To nije isto što i lečenje GPL-a kao celine. Odluka traži jasan razlog, praćenje efekata i ponovnu procenu, a ovaj tekst ne može da kaže da li je lek potreban konkretnoj osobi. Nemoj uvoditi, menjati ili prekidati terapiju na osnovu ovog članka.
Granični poremećaj ličnosti i odnosi: partner, porodica, prijatelji
Kada strah od napuštanja preuzme situaciju, izostanak odgovora može zvučati kao odbacivanje. Ubrzo mogu uslediti optužbe, povlačenje ili pokušaj da se odnos odmah „reši“. Kasnije dolaze stid i strah da je šteta već napravljena.
Ako ovo prepoznaješ kod sebe, prvi korak nije da ubediš sebe da nema razloga za emociju. Pokušaj da napraviš prostor između emocije i postupka:
- imenuj šta znaš, a šta pretpostavljaš: „Poruka nije stigla“ je činjenica, „ostavlja me“ je tumačenje;
- odloži poruku ili odluku dok početni nalet ne oslabi;
- reci šta ti treba bez pretnje: „Uplašilo me je što se ne javljaš. Reci mi kada možemo da razgovaramo“;
- posle konflikta zapiši okidač, reakciju i posledicu, umesto da ceo odnos svedeš na to ko je dobar, a ko loš.
Ako podržavaš blisku osobu, možeš priznati emociju bez potvrđivanja svake pretpostavke: „Vidim da te je ovo uplašilo, ali ne mogu da nastavim razgovor dok me vređaš.“ Podrška i granica mogu da stoje zajedno. Ne moraš da glumiš terapeuta, preuzmeš odgovornost za tuđe odluke ili ostaneš u nebezbednoj situaciji.
Samopovređivanje i krizna situacija
Samopovređivanje ili suicidalne misli nisu dokaz dijagnoze, ali zahtevaju da se rizik shvati ozbiljno. Ako postoji neposredna opasnost da povrediš sebe ili drugu osobu, kontaktiraj lokalnu hitnu pomoć ili idi u najbližu urgentnu službu.
Kada opasnost nije neposredna, reci stručnjaku direktno šta se dešava, koliko je poriv jak i da li postoji plan ili pristup sredstvima za povređivanje. NICE preporučuje mirnu procenu krize, razumevanje razloga za jaku uznemirenost i rad prema dogovorenom kriznom planu. Ako se samopovređivanje ili suicidalne misli ponavljaju, plan sigurnosti treba praviti sa stručnjakom, pre sledeće krize.
Oporavak i prognoza
GPL nije presuda o tome kako će izgledati ceo život. NHS navodi da se mnogi ljudi tokom vremena oporave od simptoma, ali tempo i put nisu isti za sve.
Važno je i šta znači „oporavak“. Smanjenje simptoma ili period u kome dijagnostički kriterijumi više nisu ispunjeni nije automatski isto što i stabilnost u odnosima, poslu ili svakodnevici. Dugoročno istraživanje jednog američkog kliničkog uzorka upravo razlikuje remisiju simptoma od šireg, stabilnog funkcionisanja, pa njegove rezultate ne treba pretvarati u ličnu prognozu.
Realni ciljevi mogu biti ređe krizne reakcije, manje posledica impulsivnih odluka, sigurniji odnosi i veća sposobnost da se jaka emocija podnese bez dodatne štete. Napredak se prati prema ciljevima konkretne osobe, ne prema obećanju da će sve teškoće nestati.
Sledeći korak
Ako se isti obrasci ponavljaju i remete odnose, posao, školu ili sigurnost, stručna procena ima više smisla od još jedne liste simptoma. Pre razgovora proveri kvalifikacije i iskustvo stručnjaka sa regulacijom emocija, pitaj kako izgleda procena, koje ciljeve predlaže i kako prati napredak. Nakon ove orijentacije možeš pregledati i terapeute koji navode iskustvo u radu sa graničnim poremećajem ličnosti, bez pretpostavke da već imaš dijagnozu.
Za pripremu uzmi jedan papir i napravi četiri kolone: situacija, emocija, reakcija, posledica. Popuni ih za tri konkretna događaja iz poslednjih nekoliko nedelja, pa dopiši koliko je svaka reakcija trajala, kakav je bio san i da li su alkohol, druge supstance ili lekovi mogli da utiču. Zatim taj zapis ponesi na procenu.
