EMDR terapija: šta je, kako radi i kakva su iskustva

Da li ti se dešava da te neka loša uspomena ne pušta? Da se vrti u glavi iznova, čak i kada misliš da si je odavno "prebolio". Zbog toga možda ne spavaš dobro, osećaš se nervozno ili izbegavaš mesta i situacije koje te podsećaju na taj događaj.

Ako si prošao/la kroz nešto teško, saobraćajnu nesreću, nasilje, gubitak ili neko drugo iskustvo koje te je potreslo, moguće je da ti to i dalje pravi probleme, iako je "prošlo". Jedan od pristupa koji se konkretno bavi ovim je EMDR.

Ukratko

EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing, na srpskom desenzitizacija i reprocesiranje pokretima očiju) je strukturiran psihoterapijski pristup koji pomaže mozgu da obradi traumatična sećanja koja su ostala "zaglavljena". Radi se kroz osam faza uz bilateralnu stimulaciju (najčešće pokrete očiju), obično 6-12 seansi. Svetska zdravstvena organizacija i Američko psihološko udruženje preporučuju EMDR kao dokazano efikasan tretman za PTSP. Koristi se najviše za traumu, PTSP i specifične fobije, a rezultati variraju od osobe do osobe, kao i kod svake druge terapije.

Šta je zapravo EMDR terapija?

EMDR je razvila dr Francine Šapiro 1987. godine, prvobitno za lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Zasniva se na modelu adaptivnog procesuiranja informacija: simptomi PTSP-a i srodnih poremećaja nastaju jer se uznemirujuća sećanja nisu adekvatno "obradila" u mozgu. Ta neobrađena sećanja i dalje nose emocije, misli i telesne senzacije iz trenutka kada se događaj desio, i kada se aktiviraju, ponovo izazivaju taj isti stres.

Zamisli da traumatično sećanje stoji zaglavljeno u glavi, kao pesma koju ne možeš da izbaciš iz misli. EMDR pomoći da se to "resetuje": terapeut te vodi kroz proces u kojem pratiš pokrete očiju ili zvukove koji idu levo-desno dok se kratko fokusiraš na sećanje. Cilj nije da zaboraviš šta se desilo, nego da sećanje izgubi taj emotivni naboj koji te i dalje drži.

Za razliku od pristupa koji se fokusiraju direktno na promenu misli i ponašanja, EMDR radi sa samim sećanjem i time menja način na koji je ono uskladišteno u mozgu. Naučnici još nisu potpuno sigurni zašto pokreti očiju pomažu, jedna hipoteza je da oponašaju način na koji mozak obrađuje informacije tokom REM faze sna, ali klinička praksa i istraživanja dosledno pokazuju da efekat postoji.

U Srbiji je potražnja za EMDR terapijom u porastu, posebno kod ljudi koji su prošli kroz kolektivne traumatske događaje (ratovi devedesetih, ekonomska kriza, saobraćajne nesreće, nasilje u porodici). Institut za mentalno zdravlje u Beogradu i sve veći broj privatnih terapeuta sertifikovanih za EMDR uvode ovaj pristup kao standard rada sa PTSP-om.

Kako izgleda EMDR sesija: osam faza

EMDR nije samo "gledanje u prst koji se pomera", to je strukturiran protokol sa osam definisanih faza:

1. Prikupljanje istorije i planiranje tretmana. Terapeut i klijent zajedno identifikuju ciljna sećanja, trenutne okidače i ciljeve tretmana.
2. Priprema. Terapeut objašnjava proces, uvežbava pokrete očiju ili drugu bilateralnu stimulaciju i pomaže klijentu da izgradi "sigurno mesto", resurs za regulaciju emocija.
3. Procena. Aktivira se ciljno sećanje: slika, negativno uverenje o sebi, emocija i telesna senzacija vezana za njega. Koriste se dve skale: SUD (subjektivne jedinice uznemirenosti, 0-10) i VOC (validnost pozitivnog uverenja, 1-7).
4. Desenzitizacija. Klijent se kratko fokusira na sećanje dok istovremeno prati bilateralnu stimulaciju. Ovaj ciklus se ponavlja dok se uznemirenost vezana za sećanje ne smanji.
5. Instalacija. Jača se željeno pozitivno uverenje koje zamenjuje staro, negativno.
6. Skener tela. Klijent proverava da li je ostao neki fizički trag stresa dok misli na događaj, i ako jeste, dodatno se obrađuje.
7. Zatvaranje. Sesija se završava na način koji klijentu vraća osećaj kontrole i sigurnosti, čak i ako sećanje nije u potpunosti obrađeno.
8. Ponovna evaluacija. Na početku sledeće sesije proverava se da li su efekti ostali, koja sećanja su se pojavila u međuvremenu i šta je sledeći fokus rada.

Za koga je EMDR

EMDR je prvenstveno razvijen i najbolje potvrđen za:

• Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP): kada te trauma stalno vraća u prošlost, kroz flešbekove, noćne more ili izbegavanje. Pročitaj i naš širi vodič o PTSP-u i putu do oporavka.
• Specifične fobije: iracionalan strah od visine, letenja ili sličnih situacija, posebno kada je vezan za konkretno traumatsko iskustvo.
• Anksioznost vezanu za traumu: stalna napetost i brige koje potiču od prošlih događaja. Za anksioznost koja nije direktno vezana za traumu, drugi pristupi (npr. KBT) često imaju širu istraživačku podršku, pročitaj vodič o vrstama psihoterapije da uporediš pravce.

EMDR nije univerzalno rešenje za svaki problem, i nije zamena za pristupe kao što je ERP kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Terapeut procenjuje da li je EMDR pravi izbor u razgovoru s tobom, u zavisnosti od toga šta konkretno nosiš.

Da li EMDR zaista radi

EMDR je jedan od retkih pristupa za traumu koji ima direktnu preporuku velikih zdravstvenih organizacija. Svetska zdravstvena organizacija navodi EMDR kao dokazano efikasan tretman za PTSP kod odraslih, uz kognitivno-bihejvioralnu terapiju fokusiranu na traumu. Američko psihološko udruženje ga takođe uvrštava među preporučene tretmane za PTSP na osnovu kliničkih istraživanja.

Ono što EMDR razlikuje od dugotrajnijih pristupa je brzina: obrada jednog ciljnog sećanja često se završi za jednu do tri sesije, a ceo tretman se obično kreće u opsegu od 6 do 12 seansi, mada to zavisi od složenosti traume. Kod jednog izolovanog događaja rezultati mogu doći brzo, kod kompleksne, ponavljane traume proces traje duže.

Bitno je reći i šta istraživanja ne tvrde: EMDR nije "čudo za par sesija" za svakoga, i kao i kod svake terapije, ishod zavisi i od ozbiljnosti traume, drugih problema koje osoba nosi i kvaliteta odnosa sa terapeutom.

EMDR iskustva: šta ljudi zapravo prijavljuju

Kada ljudi opisuju svoje EMDR iskustvo, nekoliko stvari se ponavlja:

• "Osetio/la sam olakšanje brže nego što sam očekivao/la." Nekima promena dođe posle svega par sesija, posebno kod jednog jasno definisanog događaja.
• "Nisam morao/la da pričam o traumi u detalje." Za razliku od nekih pristupa, EMDR ne zahteva da naglas prepričavaš svaki detalj događaja, što mnogima olakšava da uopšte počnu.
• "Sećanje je i dalje tu, ali više ne boli isto." Ovo je najčešći opis uspešnog ishoda: sećanje ne nestaje, ali gubi emotivni intenzitet koji je imalo.
• "Prve sesije su bile fizički zahtevne." Neki klijenti prijavljuju umor, glavobolju ili pojačane emocije neposredno posle sesije, dok mozak obrađuje sećanje. Terapeuti to obično najave unapred i uče te tehnikama smirivanja.
• Nije radilo za sve podjednako dobro. Kao i kod svake terapije, deo ljudi prijavljuje spor ili delimičan napredak, posebno kod kompleksne, dugotrajne traume. To ne znači da EMDR "ne radi", nego da nije univerzalno rešenje i da ponekad treba kombinovati s drugim pristupima ili produžiti proces.

Ova iskustva su, naravno, individualna i nisu zamena za razgovor sa sertifikovanim EMDR terapeutom o tvojoj konkretnoj situaciji.

Koliko traje i koliko košta EMDR terapija

EMDR se obično radi jednom do dva puta nedeljno, ukupno 6-12 seansi za većinu slučajeva, mada je moguće i manje kod jednostavnijeg, izolovanog događaja, ili više kod kompleksne traume nagomilane kroz duži period. Sesije mogu biti i na uzastopne dane kada terapeut i klijent procene da je to korisno.

Cena zavisi od terapeuta i formata (individualna, online), ali se generalno kreće u istom rasponu kao i druge psihoterapijske seanse u Srbiji. Za konkretne brojke i faktore koji utiču na cenu, pogledaj naš vodič koliko traje i koliko košta psihoterapija.

Kako Rešimo Probleme može da ti pomogne

Na platformi povezujemo te sa terapeutima iz Srbije koji su specijalizovani za EMDR i rade online. Pogledaj listu EMDR terapeuta, uporedi profile i zakaži sesiju. Gde god da se nalaziš, možeš da radiš sa terapeutom koji razume tvoj jezik i tvoju kulturu, iz udobnosti svog doma. Ako nisi siguran/na da li ti EMDR odgovara ili ti treba neki drugi pravac, pogledaj i pregled svih terapeuta na platformi i filtriraj po specijalnosti.

Česta pitanja

Da li EMDR terapija boli ili je neprijatna?

Sesije mogu biti emotivno zahtevne jer se kratko fokusiraš na teško sećanje, ali terapeut te prvo priprema tehnikama za regulaciju emocija (faza priprema) i sesija se uvek zatvara na način koji ti vraća osećaj sigurnosti, čak i ako obrada nije završena. Neki ljudi prijavljuju umor ili pojačane emocije neposredno posle sesije, što je uobičajeno i prolazno.

Koliko brzo EMDR daje rezultate?

Za jedno izolovano traumatsko sećanje, obrada se često završi za jednu do tri sesije, a ceo tretman obično traje 6-12 seansi. Kod kompleksne, dugotrajne traume proces traje duže. Brzina rezultata je individualna i zavisi od ozbiljnosti traume i drugih faktora.

Da li moram detaljno da pričam o traumi tokom EMDR-a?

Ne. Za razliku od nekih drugih pristupa fokusiranih na traumu, EMDR ne zahteva da naglas opisuješ detalje traumatskog događaja. Fokusiraš se na sećanje interno dok terapeut vodi bilateralnu stimulaciju.

Za koje probleme se EMDR koristi?

Prvenstveno za PTSP i specifične fobije, a koristi se i kod anksioznosti direktno vezane za traumatsko iskustvo. Nije prva linija tretmana za svaki problem, terapeut procenjuje da li ti odgovara na osnovu tvoje situacije.

Kako da nađem EMDR terapeuta u Srbiji?

Na Rešimo Probleme možeš da pogledaš profile terapeuta sertifikovanih za EMDR, uporediš iskustvo i pristup, i zakažeš prvu sesiju online.