Napad panike: Šta je to, kako prepoznati i šta raditi

Srce ti lupa kao ludo, osećaš da ne možeš da dišeš, a u glavi ti se vrti misao: "Šta mi se dešava?" Ako ti je ovo poznato, možda si doživeo napad panike. Ovo iskustvo može biti izuzetno zastrašujuće, ali dobra vest je da nije opasno po život i da postoje efikasne strategije za suočavanje.

Šta je napad panike i kako se manifestuje?

Napad panike je intenzivan talas straha koji dolazi iznenada, često bez očiglednog okidača. Telo ulazi u "borba ili bekstvo" mod, iako nema stvarne opasnosti. Prema Američkoj psihijatrijskoj asocijaciji (APA), oko 11% ljudi doživljava bar jedan napad panike tokom života.

Važno je razlikovati pojedinačni napad panike od paničnog poremećaja. Dok većina ljudi može doživeti izolovani napad panike u stresnim situacijama, panični poremećaj podrazumeva ponavljane napade i stalan strah od novog napada. Ako želiš da proveriš koliko ti anksioznost utiče na svakodnevni život, možeš uraditi brzu samoprocenu.

Simptomi napada panike: kako ga prepoznati

Simptomi napada panike su fizički intenzivni, što često dovodi do toga da osoba pomisli da ima srčani udar ili da umire. Najčešći simptomi uključuju:

• Ubrzano lupanje srca (palpitacije)
• Kratak dah ili osećaj gušenja
• Bol ili stezanje u grudima
• Vrtoglavica ili osećaj nesvestice
• Trnci ili utrnulost u rukama i nogama
• Znojenje i drhtanje
• Mučnina
• Osećaj odvojenosti od stvarnosti (derealizacija)
• Intenzivan strah od gubitka kontrole ili smrti

Simptomi obično dostižu vrhunac u roku od 10 minuta, a ceo napad retko traje duže od 30 minuta. Iako je iskustvo zastrašujuće, napad panike sam po sebi nije opasan.

Uzroci i okidači napada panike

Ne postoji jedan uzrok napada panike. To je kombinacija genetskih, bioloških i okolinskih faktora. Neki od najčešćih okidača uključuju:

• Hronični stres - dugotrajno izlaganje stresu iscrpljuje nervni sistem
• Velike životne promene - preseljenje, razvod, gubitak posla
• Kofein i stimulansi - mogu pokrenuti ili pogoršati simptome
• Nedostatak sna - loš san direktno utiče na regulaciju anksioznosti
• Traumatska iskustva - prošle traume mogu "aktivirati" napade

Foto: Anilsharma26 na Pixabay

Istraživanja pokazuju da osobe sa anksioznim poremećajima imaju veću predispoziciju za napade panike. Ako te zanima više o tome kako se anksioznost manifestuje u savremenom svetu, pročitaj naš detaljni vodič.

Kako se nositi sa napadom panike u trenutku

Kada napad započne, najvažnije je znati šta raditi. Evo proverenih tehnika:

Tehnika uzemljenja 5-4-3-2-1

Ova tehnika vraća fokus na sadašnji trenutak:

• 5 stvari koje VIDIŠ
• 4 stvari koje možeš DODIRNUTI
• 3 stvari koje ČUJEŠ
• 2 stvari koje MIRIŠEŠ
• 1 stvar koju možeš OKUSITI

Kontrolisano disanje

Dišnji na nos 4 sekunde, zadrži dah 4 sekunde, izdahni na usta 6 sekundi. Ponovi 5-10 puta. Produženi izdisaj aktivira parasimpatički nervni sistem i smiruje telo.

Samouveravanje

Podseti sebe: "Ovo je napad panike. Nije opasan. Proći će." Poznavanje simptoma pomaže da ih ne tumačiš kao znak ozbiljne bolesti.

Možeš proveriti i svoju otpornost na stres da bolje razumeš kako tvoje telo reaguje na pritisak.

Dugoročno lečenje: terapija i strategije

Ako se napadi panike ponavljaju, važno je potražiti stručnu pomoć. Najefektivniji pristup je kognitivno-bihevioralna terapija (KBT), koja pomaže da:

• Prepoznaš iracionalne misli koje pojačavaju paniku
• Naučiš tehnike relaksacije
• Postepeno se izlažeš situacijama koje izazivaju strah

Foto: sabinevanerp na Pixabay

Prema istraživanjima Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje (NIMH), KBT pokazuje uspešnost od 70-90% u lečenju paničnog poremećaja. U nekim slučajevima, terapeut može preporučiti kombinaciju terapije i medikamenata.

Ako nisi siguran/na koja vrsta stručnjaka ti najviše odgovara, pročitaj naš vodič o razlikama između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta.

Kako pomoći nekome ko ima napad panike

Ako si sa osobom koja doživljava napad panike:

1. Ostani smiren - tvoja smirenost pomaže
2. Ne govori "Smiri se" - to ne pomaže i može pogoršati situaciju
3. Ponudi prisustvo - "Ovde sam. Proći će."
4. Vodi ih kroz disanje - "Diši sa mnom. Polako..."
5. Izbegavaj pretrpane prostore - ako je moguće, odvedi ih na mirnije mesto

Foto: Open_Arms_Initiative na Pixabay

Nakon napada, budi dostupan za razgovor, ali ne pritiskaj. Osoba možda želi da priča, a možda joj treba tišina.

Sledeći korak: podrška je dostupna

Napadi panike mogu biti iscrpljujući, ali ne moraš se nositi sa njima sam/a. Ako napadi utiču na tvoj svakodnevni život, razmisli o razgovoru sa terapeutom specijalizovanim za napade panike.

Na platformi Rešimo Probleme možeš pronaći terapeute koji imaju iskustva sa anksioznošću i paničnim napadima. Prva sesija je prilika da vidiš da li ti terapeutski pristup odgovara - bez obaveze.

Nisi sam/a u ovome. Pomoć postoji i oporavak je moguć.