Otvaraš mejl iako odgovor još nije stigao. Zatim vesti, pa poruke. Ništa se nije promenilo, ali posle nekoliko minuta ponovo proveravaš. Možda pokušavaš da se pripremiš za lošu vest, možda samo da konačno prestaneš da misliš o njoj.
Anksioznost u takvom danu nije odvojena od svakodnevice: prati te dok radiš, čekaš odgovor ili pokušavaš da odmoriš. Korisno je primetiti kada tražiš podatak koji ti stvarno treba, a kada od još jedne provere očekuješ sigurnost koju ona ne može da ti pruži.
Da li rešavaš problem ili ponavljaš istu brigu?
Zamisli da sutra treba da predaš važan zadatak. Provera roka i priprema dokumenta menjaju tvoju situaciju. Deseto čitanje iste poruke od nadređenog možda ne donosi ništa novo, ali ti je teško da ga preskočiš.
Pre nego što ponovo otvoriš aplikaciju, pitaj se: „Šta tačno pokušavam da saznam i šta ću uraditi ako to saznam?“ Ako nemaš odgovor, probaj da ostaviš telefon i zapišeš šta te brine. Ne moraš prvo da se smiriš da bi odložio sledeću proveru.
Ovo je mali praktični pokušaj, ne test da li imaš poremećaj. Povremena zabrinutost je uobičajena. Kod anksioznih poremećaja strah i briga su intenzivni, teško se kontrolišu i ometaju svakodnevni život, kako objašnjava Svetska zdravstvena organizacija.
Od brige napravi jednu radnju, ako radnja postoji
Uzmi jednu misao, ne ceo spisak svega što bi moglo da krene loše. Na primer: „Šta ako ne stignem sve do petka?“ Zatim probaj sledeće:
- Napiši šta znaš. „Imam tri zadatka i vremena za dva.“ Odvoji to od pretpostavke: „Misliće da nisam sposoban za ovaj posao.“
- Izaberi radnju koju možeš da uradiš. Pošalji pitanje koji zadatak ima prednost. Ako odluka zavisi od nekog drugog, odredi kada ćeš tražiti odgovor.
- Zatvori proveru do tada. Vrati se onome što možeš da radiš bez te informacije. Kada ti misao opet dođe, pogledaj dogovoreni korak umesto da iznova rešavaš istu stvar.
Ako te brine nešto na šta trenutno ne možeš da utičeš, poput mogućeg budućeg događaja, ne moraš na silu da izmisliš zadatak. Možeš da kažeš: „Za ovo sada nemam odgovor“ i vratiš se ručku, razgovoru ili poslu pred sobom. Cilj ovog pokušaja je da briga ne zauzme svaku narednu radnju, ne da nestane na komandu.
Vesti i posao traže različite dogovore
Za vesti možeš da odabereš jedan pouzdan izvor i vreme kada ćeš ih pročitati. Pretraživanje još dvadeset komentara posle iste informacije ne mora da bude deo tog dogovora. Ako postoji neposredno upozorenje koje se odnosi na tvoju bezbednost, prati zvanična uputstva; tada informisanje ima jasnu svrhu.
Za posao prvo proveri šta se stvarno očekuje. Ako je potrebno dežurstvo, dogovori kanal za hitne pozive. Ako nije, pitaj do kada se očekuje odgovor. Isključivanje obaveštenja neće rešiti raspored u kom jedna osoba stalno pokriva posao za dvoje. O tome više u tekstu o mentalnom zdravlju na radnom mestu.
Izaberi jednu promenu za narednih nekoliko dana. Na primer, ne otvaraj poslovni mejl tokom večere. Primeti da li si propustio nešto što je zaista zahtevalo reakciju baš tada ili se najviše javljao poriv da proveriš.
Kada ovo nije dovoljno
Ako briga uporno remeti san, koncentraciju, odnose ili te navodi da odustaješ od važnih aktivnosti, zakaži razgovor sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje. Delotvorni tretmani anksioznih poremećaja postoje; nije potrebno da najpre iscrpiš svaki savet za samopomoć.
Na razgovor ponesi jedan konkretan primer: šta je pokrenulo brigu, šta radiš posle nje i šta zbog toga propuštaš. Za širi pregled tegoba i mogućnosti podrške možeš da pročitaš vodič o simptomima i lečenju anksioznosti.
Za danas je dovoljno da pre jedne ponovljene provere zastaneš: koju odluku bi nova informacija zaista promenila?
