Anksioznost: fizički i psihički simptomi, uzroci i lečenje

Anksioznost je osećaj straha, napetosti ili brige koji može da se pokaže kroz telo, misli i ponašanje: lupanje srca, stezanje u grudima, nemir, misli koje se vrte ili izbegavanje situacija. Sama po sebi nije dijagnoza. Problem postaje kada se uporno vraća, teško kontroliše i počne da ograničava san, odnose, posao ili svakodnevne obaveze.

Novi, iznenadni, jaki ili neobjašnjeni telesni simptomi ne treba automatski pripisivati anksioznosti. Ako su drugačiji nego ranije, prvo potraži medicinsku procenu. U nastavku možeš da prepoznaš česte simptome, razumeš šta još može da liči na njih i izabereš razuman sledeći korak.

Koji su simptomi anksioznosti i kada treba da se javiš lekaru?

Anksioznost može da se vidi u telu, mislima, osećanjima i ponašanju. Kod jedne osobe dominira stalna briga, kod druge lupanje srca, a kod treće izbegavanje svega što bi moglo da izazove nelagodu. Simptomi se često prepliću, ali je korisno razdvojiti ih u tri grupe:

• telo: ubrzano disanje, lupanje srca, znojenje, drhtanje, mučnina ili napetost
• misli i osećanja: stalna briga, osećaj opasnosti, nemir, razdražljivost ili teškoće sa koncentracijom
• ponašanje: izbegavanje, stalno proveravanje telesnih senzacija ili traženje potvrde da je sve u redu

Fizički simptomi anksioznosti

WHO i vodič Instituta za mentalno zdravlje opisuju telesne i psihičke znake anksioznosti. NHS navodi i lupanje srca, bol u grudima, otežano disanje, vrtoglavicu, mučninu i drhtanje. Ne moraju svi simptomi da se jave zajedno.

Lupanje srca, stezanje u grudima i otežano disanje. Možeš primetiti da srce kuca brže ili snažnije, da te steže u grudima ili da teško dolaziš do daha. Ove senzacije mogu pratiti anksioznost, ali same ne govore šta im je uzrok.

Vrtoglavica, mučnina i drhtanje. Možeš osećati nestabilnost, nelagodu u stomaku, znojenje ili podrhtavanje ruku. Ako su simptomi novi ili neobjašnjeni, potrebna je medicinska procena, a ne zaključak na osnovu spiska.

Napetost mišića i umor. Napetost možeš primetiti u vilici, vratu ili ramenima, uz teško opuštanje i zamaranje. NHS-ov pregled generalizovane anksioznosti među simptomima navodi napetost, lako zamaranje i teškoće sa spavanjem. Ovi znaci nisu specifični samo za anksioznost.

Ipak, to ne znači da svaki bol u grudima, vrtoglavicu ili otežano disanje treba pripisati anksioznosti. NHS savetuje da se kod bola u grudima potraži medicinski savet, a kod iznenadnog ili jakog bola, bola koji se širi, ozbiljnog otežanog disanja, preznojavanja, mučnine ili gubitka svesti hitna pomoć. Ako je simptom nov, neobjašnjen ili drugačiji nego ranije, nemoj pokušavati da ga dijagnostikuješ preko interneta.

Psihički simptomi: briga, nesanica i teškoće sa koncentracijom

Anksioznost često izgleda kao niz „šta ako” pitanja koja ne vode rešenju:

• „Šta ako pogrešim?”
• „Šta ako mi pozli pred svima?”
• „Šta ako izgubim posao?”
• „Šta ako se nekome koga volim nešto desi?”

Mogu se javiti osećaj nadolazeće opasnosti, nemir, razdražljivost, teškoće sa koncentracijom i potreba da od drugih stalno tražiš potvrdu da je sve u redu. Kratko uveravanje obično donese olakšanje, ali se sumnja ubrzo vrati.

Teškoće sa spavanjem i koncentracijom takođe mogu pratiti anksioznost, navodi NHS. Na primer, legneš, a misli se vraćaju na sutrašnje obaveze; tokom razgovora pažnja ti ponovo odluta na ono što te brine.

Ponašanje i izbegavanje

Izbegavanje je jedan od najvažnijih, a često zanemarenih znakova. Preskačeš sastanak, ne ulaziš u autobus, odlažeš poziv, ne odlaziš u prodavnicu bez pratnje ili danima proveravaš poruku pre nego što je pošalješ. Izbegavanje kratkoročno smanji nelagodu. Dugoročno može da učvrsti uverenje da situaciju ne možeš da podneseš.

Ako želiš da sagledaš koliko te simptomi trenutno ograničavaju, možeš da uradiš procenu anksioznosti. Rezultat nije dijagnoza. MedlinePlus objašnjava da stručna procena uz simptome razmatra zdravstvenu istoriju i po potrebi druge preglede ili testove. Koristi rezultat kao početak za razmišljanje ili razgovor sa stručnom osobom, ne kao konačan odgovor.

Ako se strah naglo pojača i dostigne vrhunac za kratko vreme, moguće je da iskustvo liči na panični napad. Više o tome šta se tada dešava i kada treba tražiti dodatnu procenu pročitaj na stranici o paničnim napadima.

Šta je anksioznost i kada prestaje da bude uobičajena briga?

Anksioznost je prirodna reakcija na neizvesnost, pritisak ili moguću opasnost. Može da se javi pred važan razgovor, pregled, putovanje, promenu posla ili odluku čiji ishod ne možeš da kontrolišeš. Takva reakcija nije sama po sebi poremećaj. Ponekad nam čak pomaže da se pripremimo, obratimo pažnju i reagujemo na vreme.

Razlika nije samo u tome koliko je osećaj jak. Važno je koliko traje, koliko ga teško kontrolišeš i šta zbog njega više ne radiš. NIMH objašnjava da anksiozni poremećaji podrazumevaju više od povremene brige: strah ili napetost ne prolaze, javljaju se u različitim situacijama i mogu vremenom da se pojačavaju. WHO navodi da simptomi obično traju duže vreme, izazivaju značajnu patnju i remete porodični, društveni, školski ili poslovni život.

Možeš sebi da postaviš tri pitanja:

1. Da li se briga vraća i kada se konkretan problem završi?
2. Da li zbog nje izbegavam ljude, mesta, obaveze ili odluke?
3. Da li mi san, posao, odnosi ili svakodnevno funkcionisanje trpe?

Jedan potvrdan odgovor ne postavlja dijagnozu. Više odgovora „da”, posebno ako se obrazac ponavlja, jeste dobar razlog da razgovaraš sa stručnom osobom.

Anksioznost nije jedna jedina slika. Generalizovani anksiozni poremećaj najčešće uključuje široku, teško kontrolisanu brigu. Panični poremećaj uključuje ponavljane panične napade i strah od novih napada. Socijalna anksioznost vezana je za procenu, odbacivanje ili poniženje pred drugima. Kod agorafobije osoba izbegava situacije iz kojih bi bilo teško izaći ili dobiti pomoć ako joj pozli.

Ne moraš da znaš naziv poremećaja da bi potražio/la pomoć. Korisnije je da umeš da opišeš šta osećaš, kada se javlja, koliko traje i šta zbog toga izbegavaš.

Jutarnja anksioznost: kada dan počne brigom

Ako se budiš sa napetošću, nemirom ili mislima o svemu što moraš da obaviš, izraz „jutarnja anksioznost” opisuje vreme kada se tegobe javljaju. Ne otkriva sam po sebi njihov uzrok.

Probaj da nekoliko dana zabeležiš kako spavaš, šta prvo pomisliš po buđenju i da li tegobe počnu pre ili posle kafe. Za početak izaberi jednu kratku jutarnju obavezu, umesto da odmah u glavi prolaziš ceo dan. Ako ti kafa smeta, smanji je; NHS upozorava da kofein može poremetiti san i otežati kontrolu anksioznosti.

Ako se ovo ponavlja, remeti ti dan ili ne uspevaš da se nosiš sa tegobama, razgovaraj sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje. Telesne simptome proveri prema istim pravilima kao u bilo koje drugo doba dana.

Zašto se anksioznost javlja i šta još može da liči na nju?

Ne postoji jedan uzrok koji objašnjava svaku anksioznost. WHO opisuje složenu vezu društvenih, psiholoških i bioloških faktora. Kod nekoga se simptomi pojave posle dugog perioda pritiska. Kod drugoga posle gubitka, bolesti, konflikta ili promene. Neko ima osetljiviji nervni sistem i porodičnu sklonost, ali to nije unapred određena sudbina.

Česti faktori koji mogu doprineti problemu uključuju:

• dugotrajan stres bez dovoljno oporavka
• traumatska ili druga teška iskustva
• velike životne promene
• nedostatak sna
• alkohol, psihoaktivne supstance ili odvikavanje od njih
• previše kofeina kod osoba koje su osetljive na njega
• druga mentalna ili fizička stanja

Fraza „hemijska neravnoteža” zvuči jednostavno, ali ne objašnjava verno kako anksioznost nastaje. Mozak, telo, iskustva, okruženje i naučeni obrasci utiču jedni na druge. Zbog toga ni pomoć nije ista za sve.

Važno je razmotriti i druga moguća objašnjenja. NICE preporučuje da procena ne gleda samo broj simptoma, već i funkcionisanje, druga mentalna stanja, upotrebu supstanci, zdravstvene probleme i prethodna iskustva sa lečenjem. Lupanje srca, tremor, znojenje, umor ili nemir mogu se, na primer, javiti i kod problema sa štitastom žlezdom, srčanim ritmom, anemijom, nedostatkom sna, neželjenim dejstvom leka ili dejstvom stimulansa.

Zato nemoj proveravati svaku moguću bolest niti donositi konačan zaključak sam/a. Ako su simptomi novi, uporni ili neobjašnjeni, počni razgovorom sa lekarom. Ako su zdravstveni uzroci provereni, a briga i izbegavanje se nastavljaju, psihološka ili psihoterapijska procena može da razjasni obrazac.

U Srbiji i dijaspori prepreka često nije samo dostupnost pomoći. Nekad je to osećaj da bi trebalo da izdržiš, da ne opterećuješ porodicu ili da nemaš „dovoljno ozbiljan” problem. Rečenica „samo se saberi” ne rešava anksioznost. Ali ni etiketa koju sebi zalepiš posle jednog teksta ne rešava je. Cilj je da problem opišeš dovoljno precizno da bi mogao/la da dobiješ odgovarajuću pomoć.

Šta možeš da uradiš kada anksioznost naglo poraste?

Kada je telo u stanju alarma, duga objašnjenja obično ne pomažu. Prvo smanji broj zahteva koje sebi postavljaš u tom trenutku. Ne moraš odmah da „pobediš” anksioznost. Dovoljno je da ostaneš bezbedan/na i napraviš sledeći mali korak.

1. Proveri da li postoji razlog za hitnu medicinsku procenu

Ako imaš nov ili jak bol u grudima, ozbiljno otežano disanje, gubitak svesti, simptome koji se brzo pogoršavaju ili osećaj da je iskustvo drugačije od ranijih epizoda, obrati se hitnoj medicinskoj službi. Nemoj koristiti tehniku disanja kao zamenu za pregled.

Ako su ti slični simptomi već medicinski procenjeni i znaš da se javljaju uz anksioznost, pređi na sledeće korake.

2. Uspori izdah, bez forsiranja dubokog daha

Pokušaj da dišeš mirnije nego inače. Udahni nežno kroz nos, a zatim izdahni malo duže. Ne moraš da brojiš savršeno niti da zadržavaš dah. Ako ti duboko disanje pojačava vrtoglavicu, vrati se prirodnom ritmu.

WHO navodi sporo disanje i progresivno opuštanje mišića kao veštine koje mogu da budu deo brige o sebi. One nisu lek za uzrok problema, ali nekim ljudima pomažu da smanje intenzitet trenutnog telesnog alarma.

3. Vrati pažnju na ono što je oko tebe

NHS Inform opisuje tehniku 5-4-3-2-1: imenuj pet stvari koje vidiš, četiri koje možeš da dodirneš, tri koje čuješ, dve koje možeš da omirišeš i jednu koju možeš da okusiš. Poenta nije da „isključiš” misli, već da deo pažnje vratiš iz zamišljene opasnosti u prostor u kom se nalaziš.

4. Nemoj hraniti krug beskrajnim proveravanjem

Provera pulsa, pretraživanje simptoma i traženje uveravanja mogu kratko da smire strah. Ako to ponavljaš iz minuta u minut, mozak uči da je opasnost i dalje prisutna. Posle osnovne bezbednosne provere, odredi jedan sledeći korak: popij vodu, sedi na mirnijem mestu, javi se osobi kojoj veruješ ili zapiši kada je epizoda počela i šta joj je prethodilo.

5. Posmatraj obrazac, ne samo jednu epizodu

Zapiši situaciju, misao, telesni osećaj, reakciju i ono što se zatim dogodilo. Posle nekoliko epizoda možda ćeš primetiti da se simptomi pojačavaju uz neispavanost, konflikt, kofein, alkohol, gužvu, radni pritisak ili određenu vrstu misli. Taj zapis može biti koristan i tokom razgovora sa terapeutom ili lekarom.

Koliko traje anksioznost i kako se leči?

Jedan talas anksioznosti može proći kada se situacija završi. Dugotrajan obrazac nema jedinstven rok. WHO navodi da anksiozni poremećaji mogu trajati dugo ako se ne leče, ali i da postoje delotvorni oblici pomoći. Razuman cilj je da briga više ne upravlja tvojim odlukama i ne sužava ti svakodnevicu, a ne život bez ijednog trenutka brige.

Nije potrebno da čekaš da postane neizdrživo. Razgovor sa stručnom osobom ima smisla kada:

• simptomi traju ili se često vraćaju
• teško ih kontrolišeš
• izbegavanje postaje sve šire
• san, posao, odnosi ili obaveze trpe
• alkohol ili lekove koristiš da bi izdržao/la napetost
• panični napadi ili stalna telesna provera postaju deo svakodnevice
• ne znaš da li je problem psihološki, zdravstveni ili kombinovan

Psihoterapija

WHO navodi da najviše dokaza za različite anksiozne poremećaje imaju psihološke intervencije zasnovane na principima kognitivno-bihejvioralne terapije (KBT), uključujući postepeno suočavanje sa situacijama koje izazivaju strah. To nije isto što i prisiljavanje osobe da „samo uradi ono čega se plaši”. Izlaganje se planira, prilagođava i povezuje sa učenjem novih načina reagovanja.

NICE preporučuje stepenast pristup: od informisanja i praćenja, preko vođene samopomoći i psihoedukacije, do intenzivnije psihoterapije ili lekova kada simptomi i funkcionalno oštećenje to zahtevaju. Ne mora svako da počne istim oblikom pomoći.

Ako želiš da pogledaš stručnjake koji rade sa ovim problemom, možeš da otvoriš stranicu za terapiju anksioznosti. Profil, pristup, cena i dostupni termini treba da ti pomognu da napraviš informisan izbor, ne da te nateraju da odlučiš pre nego što si spreman/na.

Lekovi

Ne postoji jedan „najbolji lek za anksioznost” koji odgovara svima. WHO navodi da određeni antidepresivi mogu biti korisni kod odraslih, ali izbor zavisi od vrste simptoma, drugih zdravstvenih stanja, mogućih neželjenih dejstava i ličnih potreba. Benzodiazepini se uglavnom ne preporučuju za dugoročno lečenje anksioznih poremećaja zbog rizika od zavisnosti i ograničene dugoročne koristi.

Lekove uvodi, menja i ukida lekar. Nemoj koristiti tuđu terapiju, menjati dozu sam/a ili naglo prekidati propisani lek.

Samopomoć

Redovan san, manje alkohola, smanjenje kofeina ako primećuješ da ti smeta, fizička aktivnost i vežbe opuštanja mogu da podrže oporavak. Samopomoć nije test karaktera. Ako ne daje dovoljno rezultata, to ne znači da se ne trudiš. Znači da ti možda treba drugačiji ili intenzivniji oblik podrške.

Najčešća pitanja

Koji je najbolji lek za anksioznost?

Ne postoji jedan lek koji je najbolji za svaku osobu. Izbor zavisi od simptoma, trajanja problema, drugih zdravstvenih stanja, terapija koje već koristiš i mogućih neželjenih dejstava. Lek može da propiše lekar nakon procene. Psihoterapija je takođe važna opcija, a kod nekih osoba koristi se zajedno sa lekovima.

Koliko traje anksioznost?

Kratkotrajna anksioznost može da se smanji kada prođe stresna situacija. Ako je strah uporan, teško se kontroliše i remeti svakodnevni život, problem može trajati mesecima ili duže bez odgovarajuće pomoći. Ne postoji rok koji važi za sve. Važniji su obrazac, intenzitet i uticaj na funkcionisanje.

Da li je anksioznost izlečiva?

Postoje delotvorni oblici lečenja, a mnogi ljudi uz odgovarajuću podršku značajno smanje simptome i ponovo rade stvari koje su izbegavali. Oporavak ne znači da nikada više nećeš osetiti brigu, već da umeš da je regulišeš i da ona više ne određuje granice tvog života.

Može li online test da postavi dijagnozu?

Ne. Online test može da pomogne da primetiš obrazac i proceniš koliko te simptomi trenutno opterećuju. Dijagnoza zahteva širu stručnu procenu koja uzima u obzir trajanje simptoma, funkcionisanje, zdravstveno stanje, druge moguće teškoće i upotrebu lekova ili supstanci.

Da li stezanje u grudima može biti od anksioznosti?

Može, ali se uzrok ne može pouzdano utvrditi preko teksta ili testa. Ako je bol nov, iznenadan, jak, neobjašnjen, širi se ili dolazi uz ozbiljno otežano disanje, preznojavanje, mučninu ili gubitak svesti, potraži hitnu medicinsku pomoć. Ako je simptom već procenjen i ponavlja se uz anksioznost, razgovaraj sa lekarom ili terapeutom o daljem planu.