Možda uspevaš da odeš na posao, ali ostatak dana provodiš bez volje za bilo čim. Možda ti je teško i da ustaneš. A kada pomisliš da nekome kažeš, javi se druga misao: „Imam krov nad glavom, nemam pravo da se žalim.“
Za pomoć ne moraš da priložiš dokaz da ti je život dovoljno težak. Depresija nije karakterna slabost. Na njen nastanak utiču biološki, psihološki i društveni činioci, a ne jednostavno manjak truda ili zahvalnosti.
Kada „saberi se“ postane razlog da ćutiš
Stigma znači da se uz psihičke tegobe osobi pripisuje nešto loše: da je lenja, nepouzdana ili manje sposobna. WHO navodi stigmu među preprekama lečenju depresije.
To u običnom razgovoru može da zvuči ovako: „Šta tebi fali?“ ili „Samo nađi neku obavezu.“ Ako takvu reakciju očekuješ, možda počneš da umanjuješ i ono što primećuješ kod sebe.
Ne moraš prvo da ubediš porodicu da bi zakazao razgovor. Možeš da izabereš kome govoriš i koliko detalja deliš. Ako kod kuće nemaš sagovornika koji te shvata ozbiljno, obrati se lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje direktno.
Šta da kažeš kada ne umeš da objasniš
Nije neophodno da dođeš sa rečenicom „Imam depresiju“. Dovoljno je da opišeš promenu. Na primer, možeš reći:
„Već nekoliko nedelja mi je teško da ustanem i ništa me ne raduje. Obavljam samo ono što moram. Treba mi pomoć da razumem šta se dešava.“
Ovo je primer formulacije, ne nečije svedočenje. Prilagodi ga sebi: koliko dugo traje, šta je drugačije nego ranije i koji deo dana ti je najteži.
Zapiši tri stvari pre razgovora:
- Šta se promenilo: san, apetit, energija, interesovanje ili koncentracija.
- Kako to utiče na dan: preskačeš obroke, kasniš, otkazuješ susrete ili teško završavaš osnovne obaveze.
- Šta ti je potrebno sada: pregled, razgovor ili pomoć da zakažeš termin.
Depresivnu epizodu mogu da prate sniženo raspoloženje ili gubitak interesovanja tokom većeg dela dana, gotovo svakodnevno, najmanje dve nedelje. Opis simptoma nije dovoljan za samostalnu dijagnozu. Ako ti je veoma teško ili se stanje pogoršava, ne čekaj da prođu dve nedelje da bi se javio lekaru.
Prvi razgovor ne obavezuje te da već znaš rešenje
Možeš da počneš od izabranog lekara, naročito ako imaš i telesne tegobe, ili od stručnjaka za mentalno zdravlje. Reci i koje lekove već uzimaš i da li je ranije bilo sličnih perioda.
Za depresiju postoje delotvorni psihološki tretmani i lekovi. Izbor se pravi prema proceni stanja, tvojim potrebama i mogućnostima. O lekovima razgovaraš sa lekarom; članak ne može da odredi šta je prikladno za tebe.
Ako ti je najveća prepreka nepoznanica šta će te neko pitati, pogledaj kako da prepoznaš da ti je potrebna psihoterapija. Kada biraš online razgovor, proveri i uslove koji su ti potrebni za sesiju.
Da li je depresija izlečiva?
Da, od depresivne epizode možeš da se oporaviš. Simptomi mogu da se povuku, a svakodnevni život ponovo postane lakši. To ipak nije obećanje da se depresija nikada neće vratiti. NICE smernice za lečenje depresije razlikuju lečenje trenutne epizode od sprečavanja ponovnih epizoda: i kada ti bude bolje, sa stručnjakom treba dogovoriti dalju podršku i znake na koje da obratiš pažnju.
Ako se simptomi vrate, to nije znak slabosti niti dokaz da je prethodni trud bio uzaludan. To je razlog da ponovo razgovaraš sa stručnjakom o planu lečenja.
Ako pokušavaš da pomogneš bliskoj osobi
Umesto „Javi se ako ti nešto treba“, ponudi nešto određeno: „Mogu da sedim pored tebe dok zoveš da zakažeš pregled“ ili „Mogu sutra da ti donesem ručak“. Pitaj da li joj to odgovara. Ponudu pomoći ne pretvaraj u proveru da li se dovoljno trudi.
Ako ti kaže da razmišlja o samoubistvu, shvati to ozbiljno. Direktno pitanje o samoubistvu ne povećava takve misli. Možeš da pitaš: „Da li razmišljaš da sebi oduzmeš život?“ Ne obećavaj da će to ostati tajna ako je ugrožena bezbednost.
Kada pomoć treba odmah
Ako postoji neposredna opasnost da povrediš sebe, ili je povređivanje već počelo, pozovi 112 u Srbiji ili lokalnu hitnu službu ako si u drugoj zemlji. Zamoli osobu od poverenja da bude uz tebe dok pomoć ne stigne. Ako si uz nekoga ko kaže da će sebi oduzeti život, ne ostavljaj tu osobu samu.
Za emotivnu podršku u Srbiji možeš da pozoveš Centar Srce: 0800-300-303 ili koristiš čet na njihovom sajtu, gde je objavljeno aktuelno radno vreme. Ako opasnost postoji sada, ne čekaj otvaranje linije ili slobodan termin za terapiju.
Ako nema neposredne opasnosti, prvi korak može da stane u jednu poruku: „Nije mi dobro već neko vreme. Treba mi pomoć da zakažem razgovor.“
