Obavljaš posao i javljaš se ljudima, ali te i mali zadaci sve više iscrpljuju. Ili se ista rasprava ponavlja u svakoj vezi, pa više ne znaš šta da uradiš drugačije. Pitaš se da li ti je potrebna psihoterapija ili bi trebalo još malo da pokušaš samostalno.
Ne moraš unapred da znaš naziv problema da bi zakazao razgovor. Važnije je da umeš, makar približno, da kažeš šta ti teško pada i šta bi želeo da se promeni. Ni to ne mora odmah da bude sasvim jasno.
Pogledaj koliko ti teškoća oduzima od dana
Umesto da procenjuješ da li je problem „dovoljno ozbiljan“, pogledaj njegovu učestalost, trajanje i posledice. Na primer:
- Otkazuješ susrete i obaveze koje želiš da održiš jer te briga unapred iscrpi.
- Posle običnog razgovora satima proveravaš šta si rekao i tražiš potvrdu da se niko nije naljutio.
- Nedeljama ti je teško da se odmoriš, zainteresuješ za bilo šta ili završiš osnovne obaveze.
- Posle gubitka, raskida ili promene osećaš da ti treba razgovor koji ne možeš da dobiješ od bliskih ljudi.
- Vraćaš se istom problemu u odnosima i dosadašnji pokušaji ne donose promenu.
Ovo su primeri za razmišljanje, ne spisak za postavljanje dijagnoze. NIMH navodi dugotrajan stres, porodične teškoće i uporne promene raspoloženja među razlozima za traženje psihoterapije. Ne postoji potreba da sakupiš određeni broj stavki pre prvog razgovora.
Kada se prvo obratiti lekaru?
Ako su ti najveći problem nove ili uporne telesne tegobe, izrazit umor ili promena sna, dogovori lekarski pregled. Medicinska procena može da razjasni da li fizičko oboljenje doprinosi tegobama. Nemoj zaključiti da je sve „na nervnoj bazi“ zato što trenutno prolaziš kroz stres.
Psihoterapija i lekarski pregled nisu međusobno isključivi. Za razumevanje različitih uloga pročitaj razliku između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta. Ako već koristiš propisanu terapiju, zapiši šta uzimaš i reci to stručnjaku na razgovoru.
Kada ne treba čekati zakazan termin
Ako postoji neposredna opasnost da povrediš sebe, pozovi 112 u Srbiji ili idi u najbližu hitnu službu. Pozovi osobu od poverenja da bude uz tebe dok pomoć ne stigne. Ako si u drugoj zemlji, koristi lokalni broj za hitne slučajeve.
Ako neko kaže da namerava da se ubije, ne ostavljaj tu osobu samu i odmah uključi pomoć. Ne obećavaj da ćeš to čuvati kao tajnu.
Misli o samoubistvu zaslužuju pomoć i kada nema neposrednog plana. Obrati se stručnjaku što pre. Za emotivnu podršku možeš pozvati Centar Srce na 0800-300-303 ili koristiti čet; aktuelno radno vreme proveri na njihovom sajtu. Ako je opasnost neposredna, ne čekaj dostupnost linije niti redovan termin psihoterapije.
Kako da pripremiš prvi razgovor
Ne treba ti životna priča napisana po godinama. Dovoljno je da na papir ili u telefon zapišeš tri stvari:
- Jednu skorašnju situaciju. Na primer: „U ponedeljak nisam otišao na sastanak jer sam celu noć razmišljao šta može da pođe pogrešno.“ Konkretan primer je korisniji od pritiska da odmah objasniš uzrok.
- Šta si već pokušao i kako je prošlo. Razgovor s prijateljem, promena rasporeda, prethodna terapija ili nešto drugo. Zapiši i šta ti nije odgovaralo.
- Šta želiš da pitaš. „Da li radiš s ovakvim teškoćama?“, „Kako bismo odredili na čemu radimo?“ i „Kako ćemo proveravati da li mi razgovori koriste?“
Pre zakazivanja proveri cenu, trajanje razgovora, dostupne termine i pravila otkazivanja. Ako razmatraš rad od kuće, pogledaj i prednosti i ograničenja online psihoterapije, posebno privatnost tokom sesije.
Šta ako ne znaš šta da kažeš?
Možeš da počneš upravo time: „Nisam siguran šta mi treba. Znam samo da mi je već neko vreme teško i da ovo ne uspevam da razrešim.“ To je dovoljan početak razgovora, bez obećanja da će odgovor stići na prvom susretu.
Možeš i da pročitaš belešku ako ti je tako lakše. Ako ti nešto u razgovoru ne odgovara ili ne razumeš predlog terapeuta, pitaj. Prvi susret služi i tome da proceniš da li možeš s tom osobom da razgovaraš i da dobiješ jasnije objašnjenje narednih koraka.
Za početak napiši jednu rečenicu koju bi voleo da neko sasluša do kraja. Ona može da bude prva rečenica tvog razgovora.
