Deset godina pisanja o terapiji razgovorom donelo je važne uvide o iskustvima klijenata, izazovima terapeuta i vrednosti pokušaja u psihoterapiji. Saznaj kako da bolje razumeš i iskoristiš terapiju.
Terapija nije uvek pozitivno iskustvo za sve, ali je vredno istražiti i pronaći pravog terapeuta.
Terapeuti i klijenti često ne razumeju jedni druge zbog stručnog žargona i različitih očekivanja.
Kritike i negativna iskustva su realnost, ali ne treba odustajati od traženja pomoći.
Ne možeš predvideti šta će imati uticaj, ali svaki pokušaj je važan.
Pokušaj i trud su ključni za lični rast i bolje mentalno zdravlje.
Pozdrav svima koji vole psihologiju! Možda ne znate, ali blogovi Psychology Today ove godine slave deset godina postojanja. Pokušao sam da ih nagovorim da prirede proslavu, ali nisu bili raspoloženi. Izgleda da su ljudi iz redakcije skromni i radije se posvećuju svom poslu nego da se hvale zbog deljenja preko 100.000 besplatnih članaka sa svetom koji žudi za odgovorima. Poštujem njihovu skromnost, ali ja sam pokušao.
Hvala vam što ste pomogli milionima ljudi, Psychology Today!
Pre deset godina, kada su blogovi Psychology Today bili novi i sjajni, dobio sam priliku da pišem za njih. To je bio veliki trenutak u teškoj godini (bila je 2008, znaš već...) i bio sam oduševljen. Upalio sam svoj stari Commodore 64 i počeo da pišem, pridruživši se dvadesetak drugih blogera koji su hrabro zakoračili u novu eru. Među mojim kolegama bili su ugledni stručnjaci kao što su Peter Kramer, Bella DePaulo, Dan Ariely, Scott Barry Kaufman i mnogi drugi.
Ova prilika mi je promenila život. Kroz pisanje za PT uspeo sam da intervjuišem svoje heroje psihoterapije, dobijem nove prilike za pisanje, pokrenem svoje snove, steknem čvrsta prijateljstva i mnogo se zabavim. Sve te nove prilike imaju svoju vrednost, ali PT je bio polazna tačka.
Moj blog, In Therapy, posvećen je razjašnjavanju iskustva terapije za klijente. Terapeuti imaju godine obuke, ali klijenti često nemaju mnogo informacija kako da se snađu u izazovima terapije. Kao terapeut i dugogodišnji korisnik psihoterapije, želeo sam da pokrenem razgovore o terapiji i pomognem ljudima da bolje iskoriste vreme provedeno na kauču. Možda sam uspeo, možda ne, ali naučio sam nekoliko važnih lekcija koje želim da podelim sa tobom:
Kada sam počinjao da pišem blog, znao sam da neki ljudi imaju loša iskustva sa terapijom, uprkos istraživanjima koja pokazuju njenu ukupnu efikasnost. Blog je ubrzo postao mesto gde su ljudi delili svoje negativne priče, bilo u komentarima ili putem mejla. Sada sam svestan koliko su neki klijenti doživeli napuštanje, osudu, prevare i neprofesionalnost u terapiji. Ponekad sam se čak izvinjavao u ime svoje profesije. Mislio sam da je moja obuka standard za sve terapeute, ali očigledno nije. Ako te zanima, pogledaj komentare na postove o Transferenciji i Završetku terapije.
Terapeuti često raspravljaju o teorijama i tehnikama koje koriste, ali to je često zbunjujuće za klijente. Većina klijenata ne zanima razlika između ACT i DBT, niti sukobi između kognitivno-bihejvioralne i psihodinamske terapije. Oni žele da znaju da li im terapeut zaista stalo i može da im pomogne. Pisao sam o problemu stručnog žargona u psihologiji i verujem da bismo više vremena trebali da posvetimo razumevanju potreba klijenata, a manje dokazivanju superiornosti jedne teorije nad drugom.
Blogovanje me je naučilo da ojačam kožu za kritike. Često sam čuo da moja diploma nije vredna ništa, da sam hladan i nezainteresovan, ili da svi terapeuti žele da klijenti odu. Ponekad sam želeo da odustanem, ali znam da su ti komentari često rezultat duboke boli koju su ljudi doživeli od onih kojima su verovali. Ja sam lak plen, ali njihova bol je stvarna i složena. Neću odustati.
Pisanje bloga je nepredvidivo. Možda uložiš mnogo truda u post koji misliš da će promeniti svet, a on prođe nezapaženo. Dok neki spontani, neplanirani tekstovi izazovu veliku pažnju. Nikad ne znaš.
Kažu da na samrti ljudi ne žale zbog onoga što su uradili, već zbog prilika koje nisu iskoristili. Nisam još na samrti, ali verujem u to. Najvažnija lekcija koju sam naučio je da je vredno pokušati, truditi se i težiti nečemu, bilo da je to posao koji misliš da nikada nećeš dobiti ili razgovor za koji sumnjaš da ćeš ga ikada započeti.
Podižem čašu za blogove Psychology Today koji su deset godina širili ličnu, naučnu i zabavnu mudrost svetu koji žudi za informacijama. Neka ih bude još mnogo!
Ako želiš da saznaš više o tome šta je terapija, kako da znaš da li ti treba, ili da pronađeš terapeuta u Srbiji ili dijaspori, poseti platformu Rešimo Probleme gde možeš dobiti podršku i informacije prilagođene našem prostoru.
Nadam se da će ti ovaj tekst pomoći da bolje razumeš terapiju i da te ohrabri da potražiš podršku ako ti je potrebna. Nisi sam/a na tom putu!
