Empatija: sta je, vrste i kako je razviti

Prijateljica ti kaze da joj je tesko. Ti odgovoris "bice sve u redu" i promenis temu. Ne zato sto te nije briga, vec zato sto ne znas sta da kazes. Osecas nelagodu, zelis da pomognes, ali reci jednostavno ne dolaze. Taj trenutak, ta praznina izmedju zelje da razumes i sposobnosti da to zaista uradis, upravo je mesto gde empatija pocinje.

Empatija nije samo lepa osobina koju neki ljudi imaju, a drugi nemaju. To je vestina koja se razvija, trenira i usavrsava. I upravo zato je toliko vazna: jer bez nje, cak i najbolje namere padaju u vodu.

Sta je empatija i zasto je toliko bitna

Empatija je sposobnost da razumes i oseticas sta druga osoba prolazi, da sagledas svet iz njene perspektive i da na to odgovoris sa razumevanjem. Za razliku od prostog sazaljenja, empatija podrazumeva da se aktivno stavis u tudju poziciju, ne da je posmatras sa distance.

Empatija je jedna od kljucnih komponenti emocionalne inteligencije, a istrazivanja pokazuju da igra centralnu ulogu u svim aspektima ljudskih odnosa. Prema americkom udruzenju psihologa (APA), empatija je osnova za prosocijalno ponasanje, eticko donosenje odluka i izgradnju dubokih medjuljudskih veza. Bez nje, odnosi ostaju na povrsini.

Empatija je sposobnost razumevanja tudje perspektive i emocionalnog odgovaranja na nju. Istrazivanja pokazuju da se moze aktivno razvijati kroz vezbanje aktivnog slusanja, citanje fikcije i svesno usporavanje u komunikaciji. Na platformi Resimo Probleme, preko 80 licenciranih psihoterapeuta radi sa klijentima na unapredjenju empatije i emocionalnih vestina, uz cene terapije vec od 3.500 dinara po sesiji.

Ova statistika mozda zvuci alarmantno, ali zapravo govori nesto ohrabrujuce: ako empatija moze da opadne, to znaci da nije fiksirana. Moze i da raste, ako je svesno negujemo.

Tri vrste empatije: kognitivna, emocionalna i saosecajna

Kada vecina ljudi pomisli na empatiju, zamisle jedno osecanje. Ali u psihologiji, istrazivaci razlikuju tri zasebna tipa (Decety & Jackson, 2004), a svaki igra razlicitu ulogu u tome kako se povezujemo sa drugima.

Kognitivna empatija: razumevanje umom

Kognitivna empatija je sposobnost da razumes sta neko drugi misli i oseca, bez toga da i sam osecas isto. To je mentalno "stavljanje u tudje cipele".

Primer: kolega ti kaze da je pod stresom zbog roka. Ti razumes zasto je pod pritiskom i mozes da pretpostavis kako se oseca, cak i ako ti sam u tom trenutku nisi pod stresom. Ne osecas njegov stres, ali ga razumes.

Ova vrsta empatije je posebno korisna u profesionalnim odnosima i pregovorima. Ali sama po sebi nije dovoljna, jer razumevanje bez emocionalnog odgovora moze delovati hladno.

Emocionalna empatija: osecanje zajedno

Emocionalna empatija znaci da doslovno osecas ono sto druga osoba oseca. Kada prijatelj place, i tebi naviru suze. Kada neko pored tebe izrazava radost, i ti se nasmesis.

Neuronauka ima objasnjenje za ovo: takozvani neuroni ogledala (Rizzolatti & Craighero, 2004) u nasem mozgu aktiviraju se ne samo kada mi sami izvodimo neku radnju, vec i kada gledamo drugu osobu kako to radi. Tvoj mozak bukvalno simulira tudji dozivljaj.

Problem nastaje kada je emocionalna empatija preterana. Ljudi koji duboko upijaju tudje emocije cesto se osecaju iscrpljeno, anksiozno ili preoptereceno. O tome vise u delu o zamoru od saosecanja.

Saosecajna empatija: razumevanje koje pokrece na akciju

Saosecajna empatija kombinuje prethodne dve i dodaje kljucnu stvar: motivaciju da pomognes. Ne samo da razumes i osecas, vec i preduziams nesto konkretno.

Primer: vidis da je komsinica starija zena koja se muci sa kesom. Razumes da joj je tesko (kognitivna), osecas sazaljenje (emocionalna) i pridjes da joj pomognes (saosecajna).

Ovo je ono sto vecina ljudi zapravo zeli kada kaze "budi empatican", sposobnost da razumes, oseticas i reagujesh na nacin koji drugoj osobi zaista pomaze.

Empatija, simpatija i apatija: u cemu je razlika

Ove tri reci se cesto mesaju, ali opisuju potpuno razlicite stvari.

Simpatija je saosecanje sa distance. Kazes "zao mi je sto ti je tesko" i to iskreno mislis, ali ne pokusavas da razumes kako se ta osoba zaista oseca. Simpatija dolazi odozgo, iz pozicije posmatraca.

Empatija je zakoracivanje u tudji svet. Umesto "zao mi je", kazes "mogu da zamislim koliko ti je tesko". Ili jos bolje: nista ne kazes, samo slusas. Empatija zahteva hrabrost jer te stavlja u ranjiv polozaj.

Apatija je odsustvo i jednog i drugog. To je ravnodusnost prema tudjim osecanjima, bilo iz iscrpljenosti, odbrambenog mehanizma ili navike.

U srpskoj kulturi, simpatija je cesto podrazumevana, a empatija zapostavljena. Nauceni smo da kazemo "drzi se" ili "bice bolje", sto je simpatija. Ali retko ko nas uci da kazemo: "Ispricaj mi kako se osecas. Slusam te."

Foto: PixelWanderer

Kako prepoznati nedostatak empatije

Nedostatak empatije ne znaci nuzno da je neko losa osoba. Cesto je to posledica odrastanja u okruzenju gde se emocije nisu otvoreno izrazavale, sto je u srpskom drustvu prilicno cesto.

Znaci niskog nivoa empatije

• Tesko ti je da razumes zasto se neko uznemiri zbog necega sto ti smatras nevaznim
• U konfliktima se fokusiras iskljucivo na cinjenice i logiku, ignorises emocije
• Ljudi ti cesto kazu da si "hladan/hladna" ili "neosetljiv/neosetljiva"
• Imas tendenciju da dajes savete umesto da slusas
• Tesko ti je da prepoznas emocije na licima drugih

Nasi terapeuti najcesce primecuju da klijenti sa nizom empatijom dolaze zbog problema u vezama ili na poslu. Cest obrazac: partner kaze "ne razumes me", a osoba iskreno ne razume sta treba drugacije da uradi. To nije zla namera, to je vestina koja nikad nije razvijena.

Kada nedostatak empatije ukazuje na dublji problem

U nekim slucajevima, izrazeni nedostatak empatije moze biti povezan sa odredjenim stanjima, kao sto je granični poremecaj licnosti ili narcisoidni poremecaj licnosti. Ali to je tema za strucnu procenu, ne za samodijagnozu.

Ono sto je vazno razumeti: ako primetis da ti je tesko da oseticas empatiju, to nije presuda. To je informacija. I nesto sa cime mozes da radis.

Foto: 1139623

5 nacina da razvijes empatiju (sa dokazima da funkcionisu)

Empatija nije fiksirana osobina sa kojom se rodis. Istrazivanja potvrdjuju da se moze aktivno razvijati. Evo pet pristupa koji imaju naucnu potvrdu.

1. Vezbaj aktivno slusanje

Aktivno slusanje znaci da potpuno usmeris paznju na osobu koja govori, bez planiranja svog odgovora dok ona jos prica.

Konkretno: sledeci put kad ti neko prica o svom problemu, pokusaj da ponavljas ono sto si cuo/cula. "Znaci, ljuti te sto ti sestra nije odgovorila na poruku vec tri dana?" Ovaj jednostavan korak pokazuje da slusas i daje drugoj osobi sansu da te ispravi ako si pogresno protumacio/la.

2. Citaj fikciju

Zvuci iznenadujuce, ali istrazivanje objavljeno u Science magazinu (Kidd & Castano, 2013) pokazuje da citanje knjizevne fikcije znacajno poboljsava sposobnost razumevanja tudjeg mentalnog stanja (takozvana "theory of mind"). Razlog: dok citas, aktivno zamisljas misli i osecanja likova, sto trenira isti deo mozga koji koristis za empatiju u stvarnom zivotu.

Ne mora to biti "ozbiljna" knjizevnost. Bilo koja knjiga koja te tera da razumes zasto lik radi to sto radi, od romana do biografija, moze da pomogne.

3. Provodi vreme sa ljudima razlicitim od tebe

Empatija se siri kroz iskustvo. Sto smo okruzeni samo ljudima koji misle kao mi, teze nam je da razumemo one koji ne misle. Prema istrazivanju Harvardskog univerziteta, svesno izlaganje razlicitim perspektivama, bilo kroz volontiranje, putovanja ili jednostavno razgovor sa nekim iz drugacijeg okruzenja, sirom otvara nasu sposobnost za empatiju.

U srpskom kontekstu, to moze znaciti razgovor sa nekim iz druge generacije o njihovom iskustvu. Pitaj baku kako je dozivela odredjeni period. Pitaj kolegu iz drugog grada kako je tamo. Svaki razgovor u kojem iskreno pokusavas da razumes neciju perspektivu je vezba empatije.

4. Prepoznaj i imenuj svoje emocije

Tesko je razumeti tudje emocije ako ne prepoznajes sopstvene. Emocionalna pismenost, sposobnost da prepoznas i imenujesh sta osecas, direktno utice na tvoju sposobnost za empatiju.

Sledeci put kad osetis nesto intenzivno, umesto da to guras u stranu, pokusaj da to precizno imenujesh. Nije samo "lose mi je". Da li je to frustracija? Razocararanje? Tuga? Bes? Svaka od tih emocija trazi drugaciji odgovor, i sto si precizniji u prepoznavanju svojih, bolji si u prepoznavanju tudjin.

5. Svesno uspori u komunikaciji

U svetu brzih poruka i kratkih interakcija, empatija zahteva nesto sto je sve redje: vreme. Pre nego sto odgovoris na neciju pricu, napravi pauzu. Pitaj se: "Kako se ova osoba oseca u ovom trenutku? Sta joj treba od mene, savet ili da je saslusam?"

Ova kratka pauza sprecava automatske odgovore ("ma pusti to", "nije to nista") i daje prostora za promisljen, empatican odgovor.

Foto: PourquoiPas

Kada empatija postane previse: zamor od saosecanja

Empatija je snaga, ali kao i svaka snaga, moze da iscrpi ako se ne koristi mudro. Zamor od saosecanja (compassion fatigue) je stanje u kojem osoba koja stalno upija tudje emocije postaje emocionalno iscrpljena.

Koga najcesce pogadja

• Ljude u pomagackim profesijama (terapeuti, lekari, medicinske sestre)
• Roditelje, posebno one koji brinu o deci sa posebnim potrebama
• Ljude koji su prirodno visoko empaticni ("empatsi")
• Svakoga ko zivi ili radi u okruzenju sa puno emocionalnog stresa

Znaci da ti je empatija "pregorela"

• Osecas se emocionalno utrnulo, kao da ne mozes vise da oseticas
• Izbegavas ljude ili situacije koje zahtevaju emocionalnu ukljucenost
• Osecas iritaciju umesto saosecanja kada neko deli problem sa tobom
• Fizicki simptomi: umor, nesanica, glavobolje

Kako se zastititi

Kljuc je u zdravim granicama. To ne znaci da treba da budes manje empatican/empaticna. Znaci da treba da naucis kada da kazes "sada ne mogu da budem podrska, ali tu sam za tebe sutra".

Jaka prijateljstva i socijalna mreza takodje pomazu. Ljudi koji imaju kome da se obrate kada su i sami iscrpljeni rede dozivljavaju zamor od saosecanja.

Kada potraziti strucnu pomoc

Empatija se moze razvijati samostalno, ali ponekad je korisno raditi na njoj uz strucnu podrsku. Razmisli o razgovoru sa terapeutom ako:

• Odnosi sa partnerom, porodicom ili prijateljima trpe jer "ne razumes" njihova osecanja
• Osecas se potpuno odvojeno od sopstvenih ili tudjin emocija
• Zamor od saosecanja ti utice na svakodnevno funkcionisanje
• Primetis da izbegavas bliskost jer se plasis emocionalnog preopterecenja
• Zelis da razumes zasto ti je tesko da se povezes sa drugima

Na platformi Resimo Probleme mozes pronaci terapeuta specijalizovanog za rad na odnosima i emocionalnim vestinama. Rad na empatiji je cest deo terapije, bilo da se fokusiras na partnerski odnos, porodicnu dinamiku ili jednostavno zelis da budes prisutnije u zivotima ljudi do kojih ti je stalo.

Empatija nije savrsena vestina koju "steknes" jednom za svagda. To je praksa. I kao svaka praksa, zahteva strpljenje, nameru i ponekad pomoc nekoga ko vec zna put.