Razgovor o samopovređivanju često izaziva nelagodu, ali je važno da pričamo o tome otvoreno i bez stigmizacije. Prema istraživanjima u Srbiji, čak 14,2% učenika se samopovređuje, što pokazuje da ovo nije retka pojava među mladima. Kada razumemo šta stoji iza ovog ponašanja, možemo bolje pomoći sebi ili drugima. Hajde da razgovaramo o tome šta je samopovređivanje, kako ga prepoznati i kako pružiti podršku.
Šta je samopovređivanje i zašto se dešava?
Samopovređivanje, poznato i kao self-harm ili samozlostavljanje, podrazumeva namerno nanošenje povreda sopstvenom telu bez namere da se oduzme život. To može biti sečenje, grebanje, udaranje, paljenje ili drugi načini nanošenja bola sebi. Za razliku od pokušaja samoubistva, samopovređivanje se najčešće koristi kao mehanizam suočavanja sa intenzivnim emocijama koje osoba ne može drugačije da izrazi ili kontroliše.
Važno razgraničenje
Samopovređivanje NIJE traženje pažnje ili buntovništvo. To je ozbiljan signal da osoba pati i da joj je potrebna pomoć. Osobe koje se samopovređuju imaju povećan rizik od ozbiljnih mentalnih problema ako se ne leče.
Zašto se ovo dešava? Ljudi koji se samopovređuju često doživljavaju jak emocionalni bol, bes, tugu, stid ili osećaj manje vrednosti. Fizički bol može na kratko da "zameni" emocionalni bol ili da pruži osećaj kontrole u situacijama kada se sve čini haotičnim. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), samopovređivanje je češće kod adolescenata i mladih odraslih, posebno onih koji su doživeli traumu, zlostavljanje ili imaju poteškoće sa mentalnim zdravljem poput depresije ili anksioznosti.
Važno je naglasiti da samopovređivanje nije "traženje pažnje" ili "buntovništvo". To je ozbiljan signal da osoba pati i da joj je potrebna pomoć. Istraživanja pokazuju da osobe koje se samopovređuju često imaju više rizika od razvoja ozbiljnijih mentalnih problema ako se ne leče.
Kako prepoznati znake samopovređivanja?
Znaci samopovređivanja mogu biti fizički i emocionalni. Fizički znaci uključuju neobjašnjive posekotine, ogrebotine ili opekotine, najčešće na rukama, nogama ili stomaku. Osoba može nositi dugačku odeću čak i leti da bi sakrila povrede, ili izbegavati aktivnosti poput plivanja gde bi se videle.
Emocionalni i ponašajni znaci mogu biti povlačenje iz društva, promene raspoloženja, osećaj krivice ili stida, ili problemi sa spavanjem i apetitom. Kod tinejdžera, samopovređivanje često se povezuje sa stresom u školi, problemima sa vršnjacima ili porodičnim konfliktima. Prema srpskim istraživanjima, adolescenti između 12 i 16 godina su najugroženiji.
Rizični faktori uključuju prošlu traumu, zlostavljanje, disfunkcionalne porodične odnose, ali i savremene izazove poput cyberbullying-a ili pritiska na društvenim mrežama. Važno je biti pažljiv - mnoge osobe uspešno skrivaju svoje samopovređivanje godinama.
Razumevanje: šta osoba doživljava?
Kada se neko samopovređuje, to često nije izbor već način da se suoči sa preplavljujućim emocijama. Osoba može osećati da nema drugog načina da izrazi bol koji nosi unutra. Fizička povreda može privremeno da "otupi" emocionalni bol ili da pruži osećaj kontrole u situacijama kada se sve čini van kontrole.
Mnogi opisuju samopovređivanje kao "ventil" za emocije koje ne mogu da se izraze rečima. Posle povrede, često dolazi do osećaja olakšanja, što može stvoriti zavisnost od ovog ponašanja. Međutim, ovaj ciklus obično donosi još više krivice, stida i izolacije.
Kod mladih, samopovređivanje može biti način da se nosi sa pritiskom savremenog života - školskim obavezama, očekivanjima roditelja, poređenjem na društvenim mrežama. Istraživanja pokazuju da osobe koje se samopovređuju često imaju niže samopoštovanje i poteškoće sa regulacijom emocija.
Foto: rtdisoho
Kako pristupiti razgovoru sa osobom koja se samopovređuje?
Razgovor o samopovređivanju zahteva empatiju, strpljenje i odsustvo osuđivanja. Prvo, izaberi pravi trenutak kada ste sami i kada osoba deluje spremna za razgovor. Počni sa brigom: "Primetio sam da nisi dobro u poslednje vreme i brinem se za tebe."
Važno je fokusirati se na emocije, ne na sam čin samopovređivanja. Pitaj "Šta se dešava?" ili "Kako se osećaš?" umesto "Zašto to radiš?". Saslušaj aktivno, bez prekidanja, i pokaži da razumeš da je to težak period.
Izbegavaj fraze poput "Prestani sa tim" ili "To je glupo" - one mogu povećati osećaj krivice. Umesto toga, ponudi podršku: "Želim da ti pomognem" ili "Nisi sam/a u ovome." Podseti osobu da samopovređivanje nije rešenje, ali da postoje drugi načini da se nosi sa emocijama.
Kako podržati nekoga koji se samopovređuje
Budi prisutan bez osude, posavetuj stručnu pomoć, potvrdi da je ovo ozbiljno (ali lečljivo), izbegavaj fraze "samo prestani" ili "to je besmisleno." Ponudi konkretnu pomoć - pronađi terapeuta, ponudi da odeš s njim na prvu sesiju.
Ako si roditelj tinejdžera koji se samopovređuje, važno je da ne kriviš sebe ili dete. Umesto toga, zajedno potraži stručnu pomoć. Istraživanja pokazuju da rana intervencija značajno poboljšava ishod.
Foto: Icsilviu
Kada i gde potražiti stručnu pomoć?
Samopovređivanje je ozbiljan znak da je potrebna stručna pomoć. Obrati se što pre ako primetiš znake ili ako imaš ovakve impulse. Terapija je najefikasniji način lečenja.
U Srbiji postoje različite mogućnosti:
- Psihološke službe u školama - besplatne konsultacije za učenike
- Doma zdravlja - psihijatri i psiholozi na primarnom nivou
- Klinički centri - Klinika za psihijatriju u Beogradu, Novom Sadu i Nišu
- Privatni terapeuti - kroz platforme poput Rešimo Probleme
Preporučuje se kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) ili dijalektičko-bihevioralna terapija (DBT), koje su posebno efikasne za samopovređivanje. Kod tinejdžera se često primenjuje porodična terapija, gde se uključuju roditelji.
Važno je da terapija traje dovoljno dugo - promene ne dolaze preko noći. Lekovi se mogu koristiti ako postoji osnovni poremećaj poput depresije ili anksioznosti.
Foto: andreas160578
Resursi i podrška u Srbiji
U Srbiji postoje brojni resursi za pomoć:
- NADEL (Nacionalna dečija linija Srbije): 116 111 (besplatan, 24/7) - webchat dostupan od 18:00 do 22:00
- Centar "Srce": 0800-300-303 (besplatan) - specijalizovan za samopovređivanje, suicidne misli i krizne situacije
- Centar za zaštitu mentalnog zdravlja: www.cuvamte.gov.rs
- Udruženje psihologa Srbije: www.upsih.org.rs
Za hitne slučajeve, obrati se najbližoj hitnoj službi ili pozovi 194 (hitna medicinska pomoć).
Samopovređivanje je ozbiljan problem, ali je lečljiv. Sa pravom podrškom i terapijom, mnogi uspešno prevazilaze ovu fazu. Ako vi ili neko koga poznajete prolazi kroz ovo, znajte da niste sami i da postoji pomoć. Rešimo Probleme platforma povezuje ljude sa stručnjacima koji mogu pomoći u suočavanju sa ovim izazovima.
