Mozak kao regulator apetita

Dugme za apetit tera nas da razmišljamo o jelu kao o kontinuumu, a ne refleksu.

„Želim ono što želim kad to želim." Ova melodija, iz popularne pesme starije od jednog veka, oslikava nešto večito o ljudskoj želji. Žudnje deluju neposredno, čak i neodoljivo: osećaj kada glad udari, kada slani zalogaj zove, kada ukus nečeg slatkog ostaje na jeziku. Ipak, iza ovog jednostavnog stiha krije se misterija: kako mozak pretvara osećaj želje u čin konzumacije?

Decenijama naučnici znaju da jezik je samo početak apetita. Receptori ukusa šalju informacije o slatkoći, slanosti ili gorčini u mozak, ali sam ukus ne objašnjava zašto biramo da jedemo ili zašto se naša želja menja u zavisnosti od situacije. Nove studije pokazuju put kojim se ti osećaji prevode u fizički čin jela.

Kod miševa, mala grupa neurona reaguje specifično na slatke ukuse. Oni šalju signale u skriveni centar za apetit, deo mozga koji povezuje motivaciju i emocije sa ponašanjem. Kada ti neuroni aktiviraju, šećer postaje ne samo prijatan već i neodoljiv. Isključi ih, i čak i šećer gubi svoj privlačni efekat. Ovo je prvi jasan dokaz kako signali ukusa dobijaju motivacionu snagu koja pokreće konzumaciju.

Dugme za apetit

Ovaj deo mozga ne funkcioniše kao jednostavan prekidač uključi-isključi. Umesto toga, ponaša se više kao dugme koje pojačava ili smanjuje intenzitet konzumacije u skladu sa potrebama tela. Kod gladnih miševa, broj lizanja slatkog stimulusa se utrostruči u poređenju sa životinjama koje su već jele. Ovo pojačanje se ne dešava na nivou ćelija receptora ukusa niti u neuronima koji dodeljuju slatkoći pozitivnu vrednost. Dešava se u samom centru za apetit, gde se signali ukusa susreću sa signalima gladi.

Specijalizovani neuroni javljaju kada je životinja gladna. Njihovi signali se spajaju sa slatkim ulazima, a rezultat je dramatično pojačano jedenje; glad bukvalno pojačava dugme za slatkoću. Isto važi i za so. Kada telu nedostaje so, ovaj centar pojačava reakcije čak i na nivoe soli koji bi inače bili neprijatni. Na ovaj način, mozak se prilagođava, menjajući ponašanje da zadovolji trenutne potrebe.

Ono što ovaj centar čini izuzetnim je njegova fleksibilnost. Široka aktivacija ne dovodi do selektivnog jedenja omiljene hrane. Ona izaziva neodređenu konzumaciju. Miševi će jesti slatku, slanu i masnu hranu, piti vodu, pa čak i žvakati plastične pelete. Suprotno tome, utišavanje centra ukida sve oblike jedenja i pijenja. Hrana, šećer i voda gube svoju privlačnost, bez obzira koliko je životinja gladna ili žedna.

Kontinuum želje

Otkriće ovog dugmeta za apetit ima važne posledice za medicinu. Mnogi poremećaji karakterišu poremećen apetit. Lekovi koji deluju na GLP-1 receptore, poput semaglutida, već se koriste za mršavljenje. Ova studija je otkrila da semaglutid aktivira specifične neurone u skrivenom centru za apetit, što sugeriše da deo njegove moći može poticati iz aktivacije ovog puta. Razumevanje kako mozak integriše signale ukusa i potrebe moglo bi pomoći u usavršavanju tretmana, čineći ih efikasnijim i sa manje neželjenih efekata.

Ovaj centar je verovatno važan i za lečenje ljudi sa anoreksijom ili poremećajima apetita poput kakeksije, gde pacijenti imaju poteškoće da jedu dovoljno da prežive. Mapiranjem kako se želja pojačava ili utišava, lekari bi jednog dana mogli direktno ciljati ovaj krug.

Dugme za apetit tera nas da razmišljamo o jelu kao o kontinuumu, a ne refleksu. Želja nije fiksna; ona se menja i sa spoljnim svetom i sa unutrašnjim stanjem tela. Skriveni centar za apetit povezuje te signale u akciju. Učeći kako žudnja prelazi u jelo, naučnici bi mogli razviti nove terapije za gojaznost, anoreksiju i druge poremećaje apetita. A za sve nas, to je podsetnik: Ono što želimo kad to želimo nije samo snaga volje. To je rezultat složenih moždanih puteva koji rade u pozadini, stalno balansirajući zadovoljstvo i potrebu.

Reference

Canovas, J. A., Wang, L., Mohamed, A. A., Abbott, L. F., & Zuker, C. S. (2025). A brain center that controls consummatory responses. Cell.

---

Ovaj članak je inspirisan originalnim radom "A Brain Dial for Appetite" autora William A. Haseltine Ph.D., objavljenim na Psychology TOday sajtu.