Možda primećuješ da neko blizak tebi ima čudan odnos prema hrani – možda izbegava obroke, nestaje u kupatilo nakon jela, ili opsesivno broji kalorije. Možda si i ti sam/sama u situaciji da ti hrana više nije izvor zadovoljstva, već izvor anksioznosti i stresa. Poremećaji prehrane su ozbiljna stanja koja utiču na milione ljudi širom sveta, a u Srbiji se procenjuje da 2-3% adolescenata ima neki oblik ovog poremećaja. Dobra vest je da se uz pravovremenu pomoć oporavak može postići – prvi korak je razumevanje problema.
Šta su poremećaji prehrane i kako se manifestuju?
Poremećaji prehrane su mentalna stanja koja karakteriše patološki odnos prema hrani, telesnoj težini i telesnom izgledu. Nisu pitanje "snage volje" niti prolazna faza – radi se o ozbiljnim poremećajima koji mogu imati teške posledice po fizičko i mentalno zdravlje.
Tri najčešća oblika poremećaja prehrane su:
Anoreksija nervoza – karakteriše je ekstremno ograničavanje unosa hrane, intenzivan strah od dobijanja na težini i iskrivljena percepcija sopstvenog tela. Osoba se oseća "debelo" čak i kada je značajno ispod normalne telesne težine.
Bulimija nervoza – obuhvata ponavljajuće epizode prejedanja praćene kompenzatornim ponašanjem kao što su namerno povraćanje, zloupotreba laksativa ili prekomerno vežbanje. Osobe sa bulimijom često održavaju normalnu telesnu težinu, što otežava prepoznavanje problema.
Poremećaj prejedanja – podrazumeva epizode nekontrolisanog unosa velike količine hrane bez kompenzatornog ponašanja. Praćen je osećajem stida i krivice nakon epizoda prejedanja.
Simptomi poremećaja prehrane: kako prepoznati znake upozorenja
Rani simptomi poremećaja prehrane mogu biti suptilni, a osobe koje ih imaju često aktivno pokušavaju da ih sakriju. Kod anoreksije, simptomi uključuju drastično smanjenje porcija, preskakanje obroka, opsesivno merenje težine i prekomerno vežbanje.
Fizički znaci mogu uključivati:
- Značajan gubitak ili dobitak na težini
- Umor i vrtoglavica
- Problemi sa varenjem
- Suva koža i krhka kosa
- Izostanak menstruacije kod žena
Emocionalni i ponašajni znaci su često još indikativniji:
- Izbegavanje društvenih situacija koje uključuju hranu
- Skrivanje hrane ili dokaza o povraćanju
- Konstantna preokupacija telesnim izgledom
- Povlačenje od prijatelja i porodice
- Preterana samokritičnost
Ako primećuješ ove znake kod sebe ili nekoga bliskog, važno je znati da depresija i anksioznost često idu ruku pod ruku sa poremećajima prehrane. Proceni koliko te anksioznost ograničava – ovo može biti koristan prvi korak u razumevanju ukupne slike tvog mentalnog zdravlja.
Uzroci i faktori rizika
Poremećaji prehrane nastaju iz složene kombinacije bioloških, psiholoških i društvenih faktora. Ne postoji jedan jedini uzrok, ali određeni faktori povećavaju rizik:
Biološki faktori: Genetska predispozicija igra ulogu – istraživanja pokazuju da je rizik veći kod osoba čiji bliski srodnici imaju istoriju poremećaja prehrane ili drugih mentalnih stanja. Neravnoteža neurotransmitera, posebno serotonina, takođe može doprineti razvoju ovih poremećaja.
Psihološki faktori: Nisko samopoštovanje, perfekcionizam, potreba za kontrolom i traumatska iskustva mogu povećati podložnost. Poremećaji prehrane često koegzistiraju sa drugim stanjima kao što su opsesivno-kompulsivni poremećaj, anksioznost i depresija.
Društveni faktori: Pritisak medija i društvenih mreža da se dostigne nerealna "idealna" telesna slika značajno utiče, posebno na mlade ljude. Komentari o težini od strane vršnjaka ili porodice, kao i sportovi ili profesije koje naglašavaju mršavost, takođe mogu biti okidači.
Foto: Studio-Dee
Opcije lečenja: put do oporavka
Oporavak od poremećaja prehrane je moguć, ali zahteva stručnu pomoć. Prema istraživanjima, kada lečenje počne u prva tri godine od pojave simptoma, šanse za oporavak se povećavaju za 80%. Zato je rana intervencija ključna.
Psihoterapija je temelj lečenja. Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) se pokazala kao najefikasnija za većinu poremećaja prehrane – pomaže u identifikaciji i promeni negativnih obrazaca mišljenja vezanih za hranu i telo. Kod bulimije, KBT pomaže oko 60% osoba da postignu oporavak od epizoda prejedanja i pražnjenja.
Za adolescente sa anoreksijom, porodična terapija (Family-Based Treatment) pokazuje odlične rezultate, sa stopom potpunog oporavka od 40-50%.
Multidisciplinarni pristup je često neophodan – to znači saradnju psihoterapeuta, psihijatra, nutricioniste i lekara opšte prakse. U težim slučajevima može biti potrebna hospitalizacija ili intenzivni programi lečenja.
Ako se pitaš ko je pravi stručnjak za tvoju situaciju, psiholog ili psihoterapeut specijalizovan za poremećaje prehrane je obično dobra polazna tačka.
Foto: cvpericias
Kako podržati nekoga ko ima poremećaj prehrane
Ako ti je neko blizak i boriš se sa poremećajem prehrane, možda se osećaš bespomoćno. Evo nekoliko načina na koje možeš pomoći:
Šta treba raditi:
- Izrazi zabrinutost bez osuđivanja – fokusiraj se na ponašanje, ne na izgled
- Slušaj bez davanja saveta ili "rešenja"
- Edukuj se o poremećajima prehrane
- Ohrabri ih da potraže stručnu pomoć
- Budi strpljiv/a – oporavak nije linearan proces
Čega se treba kloniti:
- Komentara o težini ili izgledu, čak i pohvala
- Prisiljavanja na jelo ili kontrolisanja obroka
- Okrivljavanja osobe za njen poremećaj
- Postavljanja ultimatuma
Foto: RobinHiggins
Kada potražiti stručnu pomoć
Poremećaji prehrane su među mentalnim stanjima sa najvišom stopom smrtnosti – zato ih nikako ne treba zanemarivati. Potraži profesionalnu pomoć ako:
- Primećuješ znake poremećaja prehrane kod sebe ili nekoga bliskog
- Misli o hrani i težini dominiraju tvojim danima
- Fizički simptomi utiču na svakodnevni život
- Osećaš da gubiš kontrolu nad odnosom sa hranom
Na platformi Rešimo Probleme možeš pronaći terapeute specijalizovane za anksioznost i povezane poremećaje koji mogu pomoći u procesu oporavka. Online terapija omogućava pristup stručnoj pomoći iz udobnosti tvog doma, što može olakšati prvi korak.
Zapamti: traženje pomoći nije znak slabosti – to je hrabar korak ka zdravljem odnosu sa sobom i hranom. Oporavak je moguć, a nisi sam/sama u ovome.
