Vesti su svuda oko nas. Dok listamo društvene mreže, one nam se pojavljuju između objava prijatelja, smešnih videa i reklama. Za razliku od tradicionalnih medija poput novina ili televizijskih vesti, gde svesno biramo da se informišemo, društvene mreže nam serviraju vesti konstantno — često i kada to nismo hteli.
Zašto su vesti na društvenim mrežama drugačije
Više od polovine odraslih Amerikanaca dobija vesti putem društvenih mreža. Međutim, ovaj način informisanja fundamentalno se razlikuje od čitanja novina ili gledanja televizijskih vesti. Dok tradicionalni mediji zahtevaju svesnu odluku da se informišeš, algoritmi društvenih mreža ti dostavljaju vesti dok skroluješ kroz feed — pomešane sa ličnim sadržajem i zabavom.
Ova konstantna izloženost čini da je teško napraviti granicu između vremena za informisanje i vremena za opuštanje. Tvoj mozak nikada ne dobija priliku da se potpuno odmori od priliva informacija, što može dovesti do mentalnog zamora.
Psihološki efekti: stres, anksioznost i emocionalna iscrpljenost
Istraživanja pokazuju da čak i kratko izlaganje negativnim vestima pogoršava anksioznost. Produženo izlaganje dodatno pojačava stres. Američka psihološka asocijacija dokumentovala je ove zabrinjavajuće trendove, ukazujući da "preopterećenje medijima doprinosi povećanom stresu i emocionalnoj iscrpljenosti".
Problem je u tome što negativne vesti prirodno privlače našu pažnju — evolucijski smo programirani da obratimo pažnju na pretnje. Algoritmi društvenih mreža to znaju i često pojačavaju emocionalno nabijeniji sadržaj jer on generiše više interakcija.
Doomscrolling: kada ne možeš da prestaneš
Termin "doomscrolling" opisuje kompulzivno listanje kroz loše vesti, čak i kada znamo da nam to šteti. Dizajn platformi društvenih mreža podstiče ovo ponašanje — beskonačan feed, automatsko učitavanje novog sadržaja i notifikacije koje nas vraćaju na aplikaciju.
Paradoks je u tome što što više listamo, to se osećamo gore, ali ne možemo da prestanemo. Ovo stvara začarani krug gde anksioznost koju osećamo od vesti nas tera da tražimo još informacija, nadajući se da ćemo naći nešto umirujuće — što se retko dešava.
Foto: TheDigitalArtist
Istraživanje otkriva iznenađujuće kompromise
Veliko istraživanje sprovedeno na platformi BlueSky otkrilo je zanimljive rezultate. S jedne strane, izloženost vestima bila je povezana sa povišenim stresom, anksioznošću i depresivnim izražavanjem. Ali istovremeno je smanjila osećaj usamljenosti kroz povećanu socijalnu interakciju i učešće u diskusijama.
Ključna razlika bila je u ponašanju korisnika. Pasivno konzumiranje — tiho čitanje naslova bez interakcije — proizvelo je značajno lošije emocionalne ishode od aktivnog angažovanja poput komentarisanja i kontekstualizovanja vesti.
Foto: kalyanayahaluwo
Kako da zaštitš svoje mentalno zdravlje
Ako primećuješ da vesti na društvenim mrežama negativno utiču na tvoje raspoloženje, postoji nekoliko strategija koje možeš da primeniš:
Postavi granice: Odredi specifično vreme za čitanje vesti umesto da ih konzumiraš tokom celog dana. Koristi funkcije za ograničavanje vremena na aplikacijama.
Biraj aktivno učešće: Umesto pasivnog skrolovanja, pokušaj da se uključiš u konstruktivne diskusije. Istraživanja pokazuju da aktivno angažovanje ima manje negativnih efekata.
Diverzifikuj izvore: Ne oslanjaj se samo na algoritme. Posećuj direktno pouzdane novinske sajtove kada želiš da se informišeš.
Praktikuj digitalni detoks: Redovno uzimaj pauze od društvenih mreža, posebno u periodima intenzivnih vestičkih ciklusa.
Foto: WOKANDAPIX
Kada potražiti profesionalnu pomoć
Ako primećuješ da anksioznost zbog vesti značajno utiče na tvoj svakodnevni život — remeti san, koncentraciju ili odnose — možda je vreme da porazgovaraš sa stručnjakom. Konstantna zabrinutost zbog globalnih događaja, nemogućnost da se isključiš od vesti, ili osećaj bespomoćnosti mogu biti znaci da ti je potrebna podrška.
Na platformi Rešimo Probleme možeš pronaći stručnjake koji razumeju kako digitalno okruženje utiče na mentalno zdravlje i koji ti mogu pomoći da razviješ zdrave strategije za nošenje sa informacionim preopterećenjem.
Ovaj članak je inspirisan originalnim radom "The Hidden Mental Health Cost of News on Social Media" autora Koustuv Saha, Ph.D., objavljenim na Psychology Today sajtu.
