Razumevanje razlika između psihijatrije i psihologije

Psihijatrija i psihologija su preklapajuće profesije. Praktičari u obe oblasti — psihijatri i psiholozi — su stručnjaci za mentalno zdravlje. Njihova oblast stručnosti je um — i način na koji on utiče na ponašanje i dobrobit. Često rade zajedno na prevenciji, dijagnostikovanju i lečenju mentalnih bolesti. I oboje su posvećeni tome da pomognu ljudima da ostanu mentalno zdravi.

Ali postoje razlike između psihijatrije i psihologije. Ljudi ponekad te razlike smatraju zbunjujućim, naročito kada traže pomoć. Da stvar bude još komplikovanija, psihijatri i psiholozi nisu jedini stručnjaci za mentalno zdravlje koje možeš izabrati. Postoje savetnici za mentalno zdravlje, socijalni radnici, medicinske sestre i medicinski tehničari, kao i drugi koji se bave pitanjima mentalnog zdravlja. A ako uzmeš u obzir različite pristupe lečenju, od savetovanja do različitih oblika psihoterapije, ceo sistem mentalnog zdravlja počinje da liči na lavirint kroz koji je gotovo nemoguće proći.

Ali evo vodiča koji ti može pomoći da se snađeš u tom lavirintu. Za kompletniji pregled tema mentalnog zdravlja, pogledaj naš kompletan vodič za mentalno zdravlje.

Odakle početi

Problemi sa mentalnim zdravljem, naročito ako su hronični (stalni ili često se ponavljaju), mogu biti onesposobljavajući. Tvoje telo može fizički reagovati na depresiju ili anksioznost slično kao na fizičku bolest. Ako nisi siguran da li imaš probleme sa mentalnim zdravljem, možeš uraditi naš test da proveriš da li ti je potreban psiholog. A ponekad mentalni problemi mogu zapravo biti uzrokovani fizičkim stanjem. Zato je prva osoba koju treba da vidiš ako misliš da imaš mentalni problem tvoj lekar opšte prakse.

Tvoj lekar će te pitati o simptomima, koliko dugo ih imaš i da li su stalni ili se pojavljuju povremeno. Lekar će proveriti da li postoji neki fizički problem koji bi mogao da izaziva tvoje simptome i pomoći ti da odlučiš koji tip stručnjaka za mentalno zdravlje i koja vrsta terapije bi ti najviše odgovarala. Takođe možeš uraditi test za procenu stresa ili test za procenu depresije da bolje razumeš svoje stanje.

Vrste stručnjaka za mentalno zdravlje

Tvoj lekar može da te uputi kod bilo kog od sledećih stručnjaka za mentalno zdravlje:

Psihijatar. Psihijatar je lekar medicine (M.D. ili D.O.) koji se specijalizovao za prevenciju, dijagnostiku i lečenje mentalnih bolesti. Obuka psihijatra počinje sa četiri godine medicinske škole, zatim sledi jednogodišnja praksa i najmanje tri godine specijalizacije kao psihijatrijski rezident. Psihijatar je obučen da razlikuje mentalne probleme od drugih osnovnih medicinskih stanja koja mogu imati psihijatrijske simptome. Takođe prati uticaj mentalnih bolesti na druge fizičke bolesti (kao što su problemi sa srcem ili visok krvni pritisak) i uticaj lekova na telo (kao što su težina, nivo šećera u krvi, krvni pritisak, san i funkcija bubrega ili jetre).

Kao lekar, psihijatar ima dozvolu da prepisuje lekove. Mnogi mentalni poremećaji — kao što su depresija, anksioznost, ADHD ili bipolarni poremećaj — mogu se efikasno lečiti specifičnim lekovima. Ako radiš sa psihijatrom, veliki deo tretmana može biti fokusiran na upravljanje lekovima. Ponekad je sama medikacija dovoljna za lečenje mentalne bolesti. Ponekad je potrebna kombinacija lekova i psihoterapije ili savetovanja. U tom slučaju, psihijatar može pružiti psihoterapiju ili te uputiti kod savetnika ili drugog stručnjaka za mentalno zdravlje.

Psiholog. Psiholog ima doktorsku diplomu (PhD, PsyD ili EdD) iz psihologije, nauke o umu i ponašanju. Postdiplomske studije pružaju psihologu obrazovanje u proceni i lečenju mentalnih i emocionalnih poremećaja. Nakon završetka postdiplomskih studija, klinički psiholog obavlja praksu koja traje dve do tri godine i pruža dodatnu obuku u metodama lečenja, psihološkoj teoriji i bihejvioralnoj terapiji.

Licencirani psiholozi su kvalifikovani za savetovanje i psihoterapiju, izvođenje psiholoških testova i pružanje tretmana za mentalne poremećaje. Međutim, oni nisu lekari medicine. To znači da, osim u nekoliko država, psiholozi ne mogu prepisivati lekove ili obavljati medicinske procedure. Često psiholog radi u saradnji sa psihijatrom ili drugim lekarom koji pruža medicinski tretman za mentalnu bolest, dok psiholog pruža psihoterapiju.

Licencirani savetnik za mentalno zdravlje. Psihološki savetnik je stručnjak za mentalno zdravlje sa master diplomom (MA) iz psihologije, savetovanja ili srodne oblasti. Da bi dobio licencu, savetnik mora imati i dve dodatne godine iskustva rada sa kvalifikovanim stručnjakom za mentalno zdravlje nakon postdiplomskih studija. Savetnik za mentalno zdravlje je kvalifikovan da proceni i leči mentalne probleme pružajući savetovanje ili psihoterapiju.

Klinički socijalni radnik. Klinički socijalni radnik ima najmanje master diplomu iz socijalnog rada i obuku da može da procenjuje i leči mentalne bolesti. Pored psihoterapije, socijalni radnici mogu pružati upravljanje slučajevima i planiranje otpusta iz bolnice, kao i raditi kao zagovornici pacijenata i njihovih porodica.

Psihijatrijska ili medicinska sestra za mentalno zdravlje. Neke medicinske sestre imaju specijalnu obuku za pružanje usluga mentalnog zdravlja. U zavisnosti od nivoa obuke i sertifikacije, mogu procenjivati pacijente za mentalne bolesti i pružati tretman u vidu psihoterapije. U nekim državama imaju dozvolu da prepisuju i prate lekove, ponekad samostalno, a ponekad pod nadzorom lekara. Medicinske sestre takođe pružaju usluge upravljanja slučajevima i služe kao zagovornici pacijenata.

Razlika između savetovanja i psihoterapije

Iako se termini savetovanje i terapija često koriste naizmenično, postoji razlika između psihoterapije i psihološkog savetovanja. Savetovanje se fokusira na specifične probleme i dizajnirano je da pomogne osobi da reši određeni problem, kao što su zavisnost ili upravljanje stresom. Fokus može biti na rešavanju problema ili učenju specifičnih tehnika za suočavanje sa problematičnim oblastima ili njihovo izbegavanje. Savetovanje je obično kraće trajanje od terapije.

Psihoterapija je dugotrajnija od savetovanja i fokusira se na širi spektar problema. Osnovni princip je da obrasci razmišljanja i ponašanja osobe utiču na način na koji ta osoba komunicira sa svetom. U zavisnosti od specifičnog tipa psihoterapije koja se koristi, cilj je pomoći ljudima da se bolje nose sa stresom, razumeju obrasce u svom ponašanju koji mogu ometati ostvarenje ličnih ciljeva, imaju zadovoljnije odnose i bolje regulišu svoje misli i emocionalne reakcije na stresne situacije. Ako neko ima mentalnu bolest kao što su depresija, bipolarni poremećaj, šizofrenija ili anksiozni poremećaj, psihoterapija takođe obrađuje načine na koje bolest utiče na njihov svakodnevni život, fokusira se na razumevanje bolesti i upravljanje simptomima, kao i na praćenje medicinskih preporuka.

Vrste psihoterapije

Postoji mnogo pristupa psihoterapiji, poznatoj i kao terapija razgovorom, iz kojih stručnjaci za mentalno zdravlje biraju svoje metode lečenja. Različite vrste psihoterapije često su bolje prilagođene određenim vrstama problema. Na primer, neke psihoterapije su prvenstveno namenjene lečenju poremećaja kao što su depresija ili anksioznost, dok se druge više fokusiraju na pomoć ljudima da prevaziđu probleme u odnosima ili prepreke ka većem životnom zadovoljstvu. Neki oblici psihoterapije su individualni, dok su drugi grupni ili porodični. Prema Američkoj psihološkoj asocijaciji, ti pristupi spadaju u pet širokih kategorija.

Psihodinamske ili psihoanalitičke terapije. Ideja ove terapije je da živote ljudi oblikuju nesvesni problemi i konflikti. Cilj terapeuta je da pomogne osobi da te probleme dovede na svesni nivo gde mogu biti shvaćeni i rešeni. To može uključivati analizu snova ili istraživanje lične istorije.

Bihejvioralna terapija. Ovaj pristup terapiji fokusira se na učenje i ponašanje u nastojanju da se promene nezdravi obrasci ponašanja. Neki terapeuti pomažu pacijentima da nauče nove asocijacije koristeći sistem nagrada i kazni da bi se postigle određene promene u ponašanju. Drugi pristup može uključivati kontrolisano izlaganje okidačima fobije kako bi se osoba desenzitivizovala na iracionalni strah. Za specifičnu EMDR terapiju koja se koristi za lečenje trauma, pročitaj naš detaljan članak o EMDR terapiji.

Kognitivna terapija. Naglasak u kognitivnoj terapiji je na mislima osobe. Ideja je da disfunkcionalno razmišljanje vodi do disfunkcionalnih emocija ili ponašanja. Cilj je pomoći osobi da prepozna nezdrave obrasce razmišljanja i da prepozna i promeni netačna uverenja.

Grupna terapija. Jedan ili više terapeuta vodi grupu od 5 do 15 pacijenata nekoliko sati nedeljno. Grupe su obično osmišljene da pomognu članovima da se suoče sa određenim problemima, uključujući gojaznost, socijalnu anksioznost, tugu, hronični bol ili zloupotrebu supstanci.

Humanistička terapija. Ovaj pristup terapiji zasniva se na ideji da su ljudi sposobni da donose racionalne odluke i razvijaju svoj maksimalni potencijal. Ovaj pristup je često usmeren na klijenta, gde se klijent smatra autoritetom za ono što se dešava u njegovom unutrašnjem svetu.

Integrativna ili holistička terapija. Ovaj pristup se oslanja na integraciju više terapijskih pristupa zasnovanih na individualnim potrebama klijenta. Na primer, kognitivno-bihejvioralna terapija je kombinacija dve pojedinačne terapije i fokusira se i na misli i na ponašanje.

Kako započeti sa stručnjakom za mentalno zdravlje

Pronalazak pravog stručnjaka za mentalno zdravlje i pravog pristupa terapiji jednako je važan kao i pronalazak pravog lekara. Bilo da planiraš da vidiš psihologa, psihijatra ili neki drugi tip stručnjaka za mentalno zdravlje, možeš početi sa našim upitnikom za pronalaženje terapeuta koji će ti pomoći da pronađeš pravog stručnjaka za tvoje potrebe. Pitaj o njihovom pristupu rešavanju mentalnih problema i kako obično rade sa klijentima. Pitaj da li prihvataju osiguranje i kako se vrše uplate. Možeš opisati razlog zbog kojeg želiš da zakažeš termin i pitati da li imaju iskustva sa takvim problemima. Ako ti je prijatno da razgovaraš sa njima, sledeći korak je da zakažeš termin.

Na prvoj poseti, stručnjak za mentalno zdravlje će želeti da razgovara sa tobom o tome zašto misliš da ti je potrebna terapija. Želeće da zna koji su tvoji simptomi, koliko dugo ih imaš i šta si, ako si nešto preduzeo, radio u vezi sa njima. Verovatno će te pitati o tvojoj porodici i poslu, kao i o tome šta radiš da se opustiš. Ovaj početni razgovor je važan za razvoj odgovarajućeg pristupa lečenju. Pre nego što odeš iz ordinacije, stručnjak za mentalno zdravlje treba da ti objasni plan lečenja i pruži priliku da postaviš pitanja.

Verovatno će proći nekoliko nedelja pre nego što se potpuno osećaš prijatno u svojoj terapiji. Ako se i dalje ne osećaš prijatno nakon dve ili tri posete, reci to stručnjaku i objasni zašto se tako osećaš. Vas dvoje treba da radite kao tim kako biste izvukli maksimum iz tvog tretmana. Ako želiš da ispričaš svoju priču umesto da odgovoriš na pitanja, možeš koristiti naš formular za povezivanje sa terapeutom.

Ovaj članak je inspirisan originalnim radom "Understanding the Differences Between Psychiatry and Psychology" autora Joseph Saling.