Kažeš timu da slobodno uzme pauzu, ali svi znaju da do kraja dana čekaju tri hitna zadatka. Niko ne ustaje od stola. Savet postoji, uslovi da ga primene ne postoje.
Ako vodiš ljude, briga o mentalnom zdravlju na radnom mestu počinje od odluka o poslu: koliko zadataka prihvataš, ko ih radi, šta ima prednost i šta se dešava kada neko kaže da ne stiže.
Svetska zdravstvena organizacija među rizicima navodi preveliko opterećenje, manjak zaposlenih, malo kontrole nad radom, nejasne uloge i uznemiravanje. Preporučuje promene samih uslova rada. Radionica o stresu može biti dodatna podrška, ali ne raspoređuje posao umesto menadžera.
Prvo proveri šta se stvarno traži od ljudi
Nemoj početi pitanjem „Kako da tim bude otporniji?“ Proveri da li obaveze uopšte staju u radno vreme.
Za sledeći razgovor s timom pripremi spisak otvorenih zadataka i rokova. Uračunaj sastanke, prekide, odsustva i posao koji se ne vidi na tabli: odgovaranje klijentima, uvođenje novih kolega, popravke tuđih grešaka.
Pitaj: „Šta trenutno najviše kasni?“, „Šta stalno prekida planirani posao?“ i „Šta bi moglo da sačeka?“ Ako odgovor glasi da ništa ne sme da sačeka, odluka o prioritetima još nije doneta.
Pet promena koje možeš da uvedeš
1. Uz novi hitan zadatak reci šta se pomera
„Ovo je sad prioritet“ nije dovoljno ako prethodni rok ostane isti. Imenuj promenu: „Danas završavamo zahtev klijenta. Izveštaj pomeramo za četvrtak, a ja ću to javiti prodaji.“
Ako nemaš ovlašćenje da pomeriš rok, iznesi izbor osobi koja ga ima. Nemoj ostaviti zaposlenom da privatnim vremenom pokrije dve suprotne odluke.
2. Dogovori dostupnost van radnog vremena
Odredi šta je zaista hitno, ko dežura i kojim kanalom se ta osoba kontaktira. Poruka poslata uveče bez jasnog dogovora može da ostavi zaposlenom da nagađa sme li da je ignoriše.
Ako posao traži stalno pokrivanje, napravi raspored i zamene. „Javite se kad možete“ nije dovoljno jasan dogovor za tim koji opslužuje klijente ili radi u smenama.
3. Razgovaraj nasamo i pitaj o poslu
Možeš da kažeš: „Primećujem da ostaješ posle smene. Šta ti najviše uzima vreme i šta možemo da prebacimo?“ Ne treba da nagađaš dijagnozu niti da tražiš objašnjenje porodičnih okolnosti.
Ako osoba sama podeli zdravstveni problem, pitaj kakva joj je podrška potrebna u radu. Pre uključivanja drugih razjasni koje informacije je potrebno podeliti i s kim. Ne obećavaj apsolutnu tajnost ako je ne možeš obezbediti i ne prepričavaj zdravstvene detalje timu.
4. Napravi jasan put za prijavu problema
Zaposleni treba da zna kome može da prijavi vređanje, pretnje ili ponižavanje, uključujući situaciju u kojoj je problem neposredni rukovodilac. Navedi kontakt, način prijave i kada može da očekuje odgovor.
Nemoj pred celim timom pitati ko ima problem s kolegom. Takav sastanak nije zamena za pažljiv, pojedinačan razgovor i postupanje po pravilima organizacije.
5. Dogovor pretvori u proverljivu promenu
Zabeleži, na primer: „Naredne dve nedelje nema novih zadataka bez izmene prioriteta. Petkom proveravamo šta je ostalo i zašto.“ Prati prekovremeni rad, odlaganja i nepopunjene smene. Broj održanih radionica ne govori da li se opterećenje smanjilo.
Gde je mesto stručnoj podršci?
Ponudi jasnu informaciju o dostupnoj podršci ako je firma ima: kako joj se pristupa, ko snosi trošak i koje podatke poslodavac dobija. Nemoj pretpostaviti da zaposleni želi javno da kaže da koristi savetovanje.
Zaposlenom kome su potrebne informacije možeš proslediti tekst o tome kada razmotriti psihoterapiju i kada se obratiti lekaru, bez insistiranja da prepriča svoje razloge. Ponuda podrške i dogovor o realnijem obimu posla mogu da postoje istovremeno.
Na sledećem sastanku izaberi jedno opterećenje koje tim već prepoznaje. Završi razgovor konkretnom odlukom: šta se menja, ko je za to odgovoran i kada ćete proveriti da li promena radi.
