Nadređeni ti odgovori kraće nego obično. Sastanak se održi bez tebe. Firma govori o smanjenju troškova. Do kraja dana već zamišljaš razgovor u kome ti saopštavaju da si dobio otkaz, iako ti to niko nije rekao.
Strah od otkaza nije besmislen: posao plaća račune, a neizvesnost može imati stvarne posledice. Problem nastaje kada pokušavaš da se zaštitiš tako što svaku promenu tumačiš kao dokaz. Tada briga više ne pomaže da se pripremiš, već te drži u stalnoj pripravnosti.
Cilj nije da sebe ubediš da će sve biti dobro. Cilj je da utvrdiš šta znaš, šta možeš da proveriš i šta možeš da uradiš čak i ako odgovor još nije poznat.
Prvo odvoji signal od pretpostavke
Uzmi papir i napravi tri kratke kolone: šta se dogodilo, šta sam zaključio i šta još ne znam.
Na primer:
- Dogodilo se: projekat na kome radim je odložen.
- Zaključio sam: više nisam potreban i uskoro ću dobiti otkaz.
- Ne znam: zašto je projekat odložen, šta su mi sada prioriteti i da li se promena odnosi samo na mene ili na ceo tim.
Ova podela ne znači da ignorišeš neprijatne znake. Naprotiv, tera te da ih preciznije vidiš. Jedan hladan mejl je dvosmislen. Više konkretnih događaja, poput ponovljenih upozorenja na isti problem, ukidanja tvoje uloge ili jasne najave smanjenja broja zaposlenih, zaslužuje ozbiljniju proveru.
Obrati pažnju i na suprotnu mogućnost. Ako strah raste uglavnom posle sitne greške, tuđe loše volje ili nekoliko sati bez odgovora, možda trenutno imaš više tumačenja nego podataka. Osećaj opasnosti je stvaran, ali nije isto što i dokaz da je odluka već doneta.
Šta da proveriš pre velike odluke
Nemoj iz straha odmah davati otkaz, ulaziti u sukob ili prihvatati prvi posao koji se pojavi. Prvo sakupi informacije koje su ti dostupne.
Proveri:
- Koji su tvoji trenutni zadaci, rokovi i prioriteti?
- Da li si dobio konkretnu primedbu na svoj rad ili samo primećuješ promenu tona?
- Postoji li nešto što kasni ili nije dovoljno dobro, a što možeš da ispraviš?
- Da li se u firmi menjaju budžet, projekti, klijenti ili organizacija?
- Da li su promene usmerene na tvoju ulogu ili ih primećuju i drugi?
- Koju dokumentaciju već imaš: opis posla, dogovorene ciljeve, prethodne povratne informacije i rezultate?
Ne moraš da pokreneš privatnu istragu niti da ispituješ kolege o glasinama. Traži ono što ti je potrebno za rad i odluke. Glasina može da bude povod da postaviš pitanje, ali nije odgovor.
Ako shvatiš da te zapravo više muči želja da napustiš sadašnji posao nego mogućnost da budeš otpušten, korisnije je da odvojeno razmotriš promenu karijere bez impulsivnog otkaza. To su dve različite odluke.
Kako da tražiš povratnu informaciju bez optuživanja
Razgovor ima više šanse da bude koristan kada ne pokušavaš da navedeš nadređenog da obeća ono što možda ne može da obeća. Umesto: „Vidim da hoćete da me otpustite“, počni od posla koji treba da obaviš.
Možeš da kažeš:
„Želim da proverim da li dobro razumem prioritete za naredni period. Šta je najvažnije da završim i po čemu ćemo proceniti da je posao dobro urađen?“
Ako već postoji primedba, pitaj:
„Rekao si da rezultat nije bio na očekivanom nivou. Možeš li da mi kažeš šta konkretno treba da bude drugačije i do kada?“
Ako se organizacija očigledno menja, pitanje može biti neposrednije:
„Primećujem da su neki projekti zaustavljeni i nejasno mi je kako to utiče na moju ulogu. Šta trenutno možeš da mi kažeš o planu za tim?“
Traži konkretne primere, prioritete i rokove. Posle razgovora zapiši šta ste dogovorili. Ne zato što moraš da čitaš svaki sastanak kao pretnju, već zato što pamćenje pod pritiskom lako pretvori „radi na ovome“ u „sve radiš pogrešno“.
Moguće je i da ne dobiješ potpun odgovor. „Još ne znamo“ jeste neprijatan odgovor, ali je ipak podatak. Tada odluku ne zasnivaš na lažnoj sigurnosti, već na tome koliko neizvesnosti finansijski i lično možeš da podneseš.
Napravi rezervni plan koji ima granice
Rezervni plan nije priznanje da ćeš sigurno ostati bez posla. To je način da jedan mogući ishod ne odlučuje o svemu.
Počni od praktičnih pitanja:
- Koliko novca ti je potrebno za osnovne mesečne troškove?
- Koje troškove bi privremeno mogao da smanjiš, a koje ne možeš?
- Da li ti je radna biografija ažurna?
- Kome možeš diskretno da se javiš zbog informacija o poslu?
- Koje dokumente, kontakte i primere svog rada smeš da sačuvaš?
- Da li bi prihvatio privremeni ili manje idealan posao dok tražiš bolju opciju?
Ako trenutno nemaš ušteđevinu, savet „napravi fond za nekoliko meseci“ može zvučati kao podsmeh. Kreni od onoga što jeste moguće: izračunaj minimum, proveri koje obaveze dospevaju prve i izaberi jednu malu pripremu za ovu nedelju. Ako ti je novac glavni izvor pritiska, možeš razmotriti i razgovor o tome kako finansijski stres utiče na tebe, uz praktičan finansijski plan iz odgovarajućeg izvora.
Planiranju odredi termin, na primer dva puta nedeljno po 30 minuta. U tom vremenu ažuriraj biografiju, pregledaj oglase ili pošalji jednu poruku. Van tog termina zapiši ideju i vrati se onome što trenutno radiš. Dobar rezervni plan otvara izlazna vrata. Ne zahteva da ceo dan stojiš pored njih.
Kada se pojavi nova informacija, promeni procenu
Ne moraš jednom zauvek da odlučiš da li je strah „realan“ ili „samo u glavi“. Procena se menja sa informacijama.
Ako dobiješ jasne zadatke, redovnu povratnu informaciju i potvrdu da se tvoja uloga nastavlja, možda možeš da smanjiš proveravanje i vratiš pažnju na posao. Ako se upozorenja ponavljaju, odgovornosti ti se naglo oduzimaju ili dobiješ direktnu informaciju o promeni, pojačaj pripremu i odluči kome se obraćaš za stručan savet u vezi sa svojom konkretnom situacijom.
Važno je i šta strah radi tvom radu. Možeš toliko pokušavati da sprečiš otkaz da počneš da proveravaš svaki zadatak deset puta, ostaješ duže bez potrebe ili izbegavaš odluke. Ako ti je teško da odrediš kada je posao dovoljno dobro urađen, tekst o stalnom proveravanju završenog posla može ti pomoći da uvedeš jasniji kraj zadatka.
Kada strah više nije samo poslovno pitanje
Razmisli o dodatnoj podršci ako ti briga nedeljama remeti san, koncentraciju, odnose ili osnovno svakodnevno funkcionisanje, ili ako ni posle provere činjenica ne uspevaš da se odvojiš od katastrofičnih scenarija. Razgovor sa psihoterapeutom može da ti pomogne da sagledaš šta održava stalnu pripravnost, dok praktične poslovne i finansijske odluke i dalje ostaju važne. Ako nisi siguran da li je to korak za tebe, možeš prvo pročitati kako da proceniš da li ti je potrebna psihoterapija.
Za danas ne moraš da rešiš celu budućnost. Odgovori na tri pitanja: Koju činjenicu imam? Koju informaciju mogu da tražim? Koji jedan potez bi mi dao malo više izbora?
Strah traži potpunu sigurnost. Razuman plan traži samo dovoljno podataka za sledeću odluku.
