Čitaš istu stranicu treći put. Gradivo ti je poznato, ali umesto o njemu razmišljaš o tome kako će izgledati ispit: profesor te prozove, svi čekaju, a ti ne znaš kako da počneš. „Šta ako mi se baš tada sve pomeša?“
Ako te muči taj trenutak, još jedno čitanje skripte možda neće biti dovoljno. Uz ponavljanje gradiva, možeš da probaš i kako ćeš ga objasniti naglas. Ne moraš da čekaš da trema nestane da bi počeo.
Znaš gradivo, ali te strah i dalje zaustavlja
„Ovu oblast ne razumem“ i „Šta ako ne uspem ništa da kažem?“ nisu isti problem, mada mogu da te muče istovremeno. Za prvo ti treba dodatno objašnjenje ili ponavljanje. Kod drugog vredi da uvežbaš baš ono čega se plašiš: da čuješ pitanje, smisliš odakle da kreneš i izgovoriš odgovor.
Nekome je najteže čekanje ispred učionice, nekome pitanje koje ne bira, a nekome to što drugi slušaju. I smernice Univerziteta u Oksfordu uz ponavljanje gradiva preporučuju upoznavanje sa načinom polaganja i probne ispite.
Anksioznost može da oteža koncentraciju i navede te da izbegavaš ono što te plaši, kako objašnjava NHS. Sama trema ipak nije dokaz da imaš poremećaj, niti da ne znaš dovoljno. Za početak razmisli gde zapinje: dok učiš, kada pokušavaš da odgovoriš ili već pri pomisli da kreneš na fakultet.
Pripremi i odgovor, ne samo gradivo
Izaberi jedno poznato ispitno pitanje. Skloni beleške i odgovori naglas, pa ih tek onda otvori. Šta si izostavio? Koji pojam još ne umeš da objasniš? Zapiši baš to za ponavljanje, umesto da zaključiš: „Ništa ne znam, moram sve ispočetka.“
Recimo da znaš šta pojam znači, ali ne uspevaš da sastaviš odgovor. Napiši tri kratke stavke: definicija, osobine, primer. Zatim probaj ponovo, svojim rečima. Ne moraš da ponoviš rečenice iz knjige da bi pokazao da razumeš.
Možeš i da zamoliš nekoga da te presliša: „Postavi mi pitanje i pusti me da završim, pa mi onda reci šta sam preskočio.“ Ako ti je pred drugima mnogo teže nego kada vežbaš nasamo, počni s nekim pred kim ti nije neprijatno da pogrešiš.
Proveri i kada i gde polažeš, šta treba da poneseš i kako ispit izgleda. Ako ne znaš da li se piše koncept ili koliko imaš vremena za odgovor, pitaj nastavnika ili studentsku službu. Lakše je da se pripremiš kada znaš šta te čeka; dodatno vreme ili pauzu nemoj da podrazumevaš bez dogovora.
Ako razmišljaš da odložiš, uzmi u obzir i cenu prijave, posao ili uslov za narednu godinu. To nisu sitnice. Odluku donesi uz pitanje šta još treba da naučiš i šta dobijaš odlaganjem, a ne samo prema tome koliko te tog jutra hvata trema.
Šta da uradiš kada dođe red na tebe
Saslušaj pitanje do kraja. Ako ti nije jasno šta se traži, pitaj: „Da li treba da objasnim i ovaj deo?“ Ne moraš da smisliš svaku rečenicu pre nego što počneš.
Ako način ispitivanja to dopušta, reci: „Mogu li samo trenutak da razmislim?“ Onda kreni od onoga što znaš o postavljenom pitanju: definicije, osnovne podele ili primera koji umeš da objasniš.
Ako zapneš, pokušaj da se vratiš na pitanje umesto da u sebi već računaš da li padaš. Možeš da kažeš: „Da se vratim na…“ i nastaviš deo koji znaš. Ako ne znaš traženi odgovor, nemoj ga izmišljati; zastajkivanje i rupa u znanju nisu isto.
Dok sediš, možeš da osloniš stopala na pod i pustiš da dah ide mirno, bez forsiranja. Ako želiš da to probaš pre ispita, NHS opisuje jednostavnu vežbu ravnomernog disanja. Nemoj sebi zadavati još jedan ispit time što očekuješ da trema odmah nestane.
Ako opet odložiš izlazak
„Sledeći put sigurno“ ne govori ti šta će tada biti drugačije. Pogledaj kada odustaneš: veče pre, dok se spremaš ili tek ispred učionice. Šta ti tada prolazi kroz glavu? „Ne razumem pola gradiva“ i „Ne mogu da podnesem da se zbunim pred profesorom“ traže različitu pripremu.
Ako gradivo nije jasno, odredi šta treba da ponoviš i od koga možeš da tražiš objašnjenje. Ako te zaustavlja strah od odgovaranja, probaj da te neko presliša ili razgovaraj s nekim o tome čega se plašiš. Ako često odlažeš i druge obaveze, pogledaj i tekst o prokrastinaciji.
Proveri šta propušten rok sada znači: da li treba ponovo da prijaviš ispit, uplatiš naknadu ili se javiš studentskoj službi. Reši ono što možeš, jedno po jedno. Vređanje sebe neće ti pomoći da saznaš šta se dogodilo ni da pripremiš sledeći izlazak.
Kada ti treba više od plana za ispit
Ako zbog straha stalno propuštaš rokove, loše spavaš ili ne uspevaš da učiš i obavljaš druge obaveze, razgovaraj sa psihologom ili lekarom. NHS preporučuje da potražiš pomoć kada se teško nosiš sa anksioznošću i ono što pokušavaš ne pomaže. Ne moraš da čekaš još jedan propušten rok.
Možeš da počneš sasvim jednostavno: „Učim, ali kad dođe ispit, ne odem. Plašim se da ću se zbuniti i da neću umeti ništa da kažem.“ Ako želiš da o tome razgovaraš sa psihoterapeutom, pogledaj terapeute za razgovor o ispitnoj anksioznosti.
Za danas izaberi jedno poznato ispitno pitanje, zatvori beleške i izgovori prvu rečenicu odgovora naglas.
