Možda ti neki događaj ne dolazi samo kroz sećanja i noćne more. Primećuješ i da te sitna nesuglasica potpuno preplavi, da teško veruješ ljudima ili da duboko u sebi očekuješ da ćeš biti odbačen čim pokažeš šta ti treba. Tada se lako javlja pitanje: da li je ovo PTSP ili kompleksni PTSP?
Najkraći odgovor je da kompleksni PTSP nije samo „jači“ PTSP. U klasifikaciji koja ga prepoznaje kao zasebnu dijagnozu, on obuhvata osnovne simptome PTSP-a, uz dugotrajnije teškoće sa emocijama, slikom o sebi i odnosima. Razlika se ne utvrđuje brojanjem primera sa interneta, već stručnom procenom celog obrasca i njegovih posledica.
Trauma, PTSP i kompleksni PTSP nisu isto
Traumatsko iskustvo i dijagnoza nisu sinonimi. Dvoje ljudi mogu proći kroz sličan događaj, a zatim imati veoma različite reakcije. Isto tako, činjenica da je nešto trajalo dugo ne govori sama po sebi koju dijagnozu neko ima.
U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti ICD-11, kompleksni PTSP jeste zasebna dijagnoza povezana sa PTSP-om. Američki DSM-5 ga, međutim, ne izdvaja kao posebnu dijagnozu, već kompleksne reakcije obuhvata širim okvirom PTSP-a. Zato isti opis iskustva može biti drugačije imenovan u zavisnosti od sistema koji stručnjak koristi (National Center for PTSD).
Prema ICD-11, osnova PTSP-a obuhvata ponovno proživljavanje događaja kao da se dešava sada, izbegavanje sadržaja koji podsećaju na traumu i pojačan osećaj trenutne pretnje (National Center for PTSD). Kod kompleksnog PTSP-a postoje i značajne teškoće u tri oblasti koje se zajednički nazivaju poremećaji samoorganizacije: regulisanje emocija, doživljaj sebe i odnosi sa drugima (National Center for PTSD).
To je ključna razlika: PTSP je usredsređen na reakcije povezane sa traumatskim događajem, dok kompleksni obrazac zahvata i način na koji osoba doživljava sebe i gradi bliskost.
ICD-11 ne zahteva jednu određenu vrstu traume za ovu dijagnozu. Produžena i složena traumatska iskustva jesu faktor rizika, ali obrazac simptoma ne može da se zaključi samo iz vrste ili trajanja događaja (National Center for PTSD). Zato rečenica „to mi se dešavalo godinama, znači da imam kompleksni PTSP“ preskače važan deo procene.
Ako ti treba širi uvod u osnovne simptome i mogućnosti podrške, pročitaj i vodič o tome šta je PTSP i kako može izgledati oporavak.
Kako se razlika vidi u svakodnevnom životu
Ponovno proživljavanje ne mora izgledati kao jasno filmsko sećanje. Možeš primetiti da te određeni zvuk, miris ili ton glasa naglo vrati u osećaj da opasnost još traje. Izbegavanje ponekad znači da ne ideš na određeno mesto, a ponekad da menjaš temu, radiš do iscrpljenosti ili se odvajaš od svega što bi moglo da pokrene uspomenu. Osećaj pretnje može se pokazati kroz stalno osluškivanje, napetost ili teško opuštanje i kada si trenutno bezbedan.
Kod kompleksnog obrasca tome se mogu pridružiti teškoće koje se provlače kroz različite delove života:
- Posle male greške ne pomisliš samo „pogrešio sam“, već „sa mnom nešto suštinski nije u redu“.
- Kritika na poslu te ne povredi samo tog dana, već pokrene dug talas stida, besa ili emocionalne utrnulosti.
- Želiš bliskost, ali se povučeš čim druga osoba postane važna, jer bliskost istovremeno deluje privlačno i opasno.
- U sukobu se potpuno ukočiš, naglo prekineš odnos ili satima ne uspevaš da se smiriš.
- Teško tražiš pomoć jer očekuješ da će potreba biti iskorišćena protiv tebe.
Nijedan od ovih primera nije dokaz kompleksnog PTSP-a. Slične teškoće mogu se javiti uz druga stanja, tokom dugog stresa ili u teškom životnom periodu. Važniji su celina, trajanje i cena koju obrazac ima za tvoj život.
Ne pitaj samo „da li prepoznajem simptom?“. Pitaj i: „Šta zbog ovoga ne uspevam da uradim, sačuvam ili doživim?“ Dijagnoza se ne krije u jednom prepoznatljivom trenutku. Procena traži obrazac.
Kako da opišeš iskustvo bez samodijagnoze
Ne moraš da dođeš na razgovor sa tačnim nazivom problema. Korisnije je da poneseš nekoliko konkretnih situacija.
Možeš zapisati:
- Šta se dogodilo? Na primer: „Partner je kasnio i nisam mogao da prestanem da proveravam telefon.“
- Šta si primetio u telu, mislima i ponašanju? „Srce mi je ubrzano radilo, bio sam siguran da će otići i prestao sam da odgovaram.“
- Koliko je reakcija trajala? Nekoliko minuta, ceo dan ili više dana?
- Šta je poremetila? San, koncentraciju, posao, brigu o sebi, roditeljske obaveze ili odnos?
- Da li se sličan obrazac ponavlja? U kojim situacijama i sa kojim ljudima?
Ako ti je teško da govoriš o samom događaju, možeš početi od posledica: „Još nisam spreman da ispričam sve, ali želim da objasnim šta mi se danas dešava.“ Ne moraš da prepričaš celu istoriju da bi razgovor bio koristan.
Pomeni i raniju pomoć: šta si probao, koliko dugo i šta je pomoglo ili nije. Cilj nije da ubediš stručnjaka u određenu etiketu, već da mu daš dovoljno jasnu mapu problema.
Šta stručna procena zapravo proverava
Dobra procena ne svodi se na pitanje „koja ti se lista simptoma najviše uklapa“. Ona proverava da li postoji jezgro PTSP-a, da li su prisutne teškoće u regulisanju emocija, slici o sebi i odnosima, koliko sve to remeti funkcionisanje i da li drugo objašnjenje bolje opisuje iskustvo.
Upitnik International Trauma Questionnaire može dati samo privremenu, odnosno provizornu procenu, jer ne obuhvata sve simptome navedene u ICD-11 (National Center for PTSD). Rezultat upitnika zato može biti početak razgovora, ali ne i konačna presuda.
Obučeni stručnjaci mogu koristiti polustrukturisani International Trauma Interview, koji obuhvata simptome PTSP-a, teškoće u samoorganizaciji i njihov uticaj na funkcionisanje (National Center for PTSD). Procena treba da razmotri i druga moguća objašnjenja, jer se deo simptoma može preklapati sa disocijativnim podtipom PTSP-a, depresijom, graničnim poremećajem ličnosti ili problemima sa upotrebom supstanci (National Center for PTSD).
Ako često doživljavaš udaljenost od sebe, okoline ili delova sećanja, zasebno objašnjenje šta je disocijacija i kako da je opišeš može ti pomoći da preciznije pripremiš razgovor.
Kada stručna procena ima smisla
Ne moraš da čekaš da budeš siguran da imaš dijagnozu. Razgovor ima smisla kada se uznemirujuća sećanja, izbegavanje, stalna pripravnost ili teškoće sa emocijama i odnosima ponavljaju i sužavaju ti život.
Posebno je korisno potražiti procenu kada:
- san, posao, učenje ili briga o sebi redovno trpe;
- bliski odnosi stalno završavaju istim povlačenjem, nepoverenjem ili burnim sukobima;
- izbegavaš sve više ljudi, mesta ili tema;
- osećanja često postaju neizdrživa ili se dugo osećaš potpuno odsečeno;
- već dobijaš pomoć, ali nema pomaka ili se objašnjenje problema ne uklapa u tvoje iskustvo.
NHS savetuje razgovor sa lekarom kada osoba misli da ima simptome PTSP-a ili kada ranije postavljena dijagnoza i tretman ne donose pomoć (NHS). Put do procene ne mora svuda izgledati isto: možeš početi od izabranog lekara, psihijatra, psihologa ili psihoterapeuta koji ima iskustva u radu sa traumom.
Ako želiš da uporediš načine rada i postaviš pitanja pre zakazivanja, možeš pogledati profile terapeuta koji navode rad sa traumatskim iskustvima i PTSP-om. Pitaj kako izgleda procena, da li stručnjak radi sa kompleksnim traumatskim obrascima i kako zajedno dogovarate tempo razgovora.
Ako postoji neposredna opasnost da povrediš sebe ili nekog drugog, nemoj čekati redovan termin. Obrati se lokalnoj hitnoj službi ili osobi koja može odmah da ostane uz tebe i pomogne ti da dođeš do hitne podrške.
Za prvi korak dovoljno je da zapišeš jednu ponavljajuću situaciju i njenu posledicu: „Kada se desi ovo, reagujem ovako, a onda mi strada ovo.“ To je mnogo korisniji početak od pokušaja da sam sebi dokažeš dijagnozu.
