Možda se spremanje za izlazak pretvorilo u deset promena odeće, fotografisanje iz više uglova i novo proveravanje ogledala. Možda izbegavaš fotografije, jako svetlo ili susret s ljudima jer misliš da će svi odmah primetiti ono što ti smeta. Pitanje nije da li ti se svaki deo izgleda dopada. Pitanje je koliko briga upravlja tvojim vremenom i odlukama.
Izraz „telesna dismorfija“ često se koristi olako, za svaki loš dan pred ogledalom. Međutim, nezadovoljstvo izgledom i obrazac koji sužava život nisu isto. Razliku ne pravi jedna misao poput „ne sviđa mi se moj nos“, već ono što se oko te misli stalno događa.
Šta telesna dismorfija znači, a šta ne znači
Britanski NHS opisuje telesni dismorfni poremećaj kao stanje u kojem osoba mnogo vremena provodi brinući o opaženim nedostacima u izgledu, koji su drugima često neprimetni.
To ne znači da je svaka nesigurnost znak poremećaja. Može ti smetati koža, kosa, težina ili neki deo lica, a da ipak odeš na posao, vidiš se s prijateljima i nastaviš dan. Briga postaje ozbiljniji problem kada joj se stalno vraćaš, teško je prekidaš i zbog nje odlažeš ili napuštaš ono što ti je važno.
Nije presudno ni da li drugi vide to što ti vidiš. Rasprava „mana postoji“ nasuprot „mana ne postoji“ često promašuje suštinu. Korisnije je pitati: šta mi ova briga radi tokom dana?
Četiri pokazatelja da briga počinje da upravlja danom
Prvi pokazatelj je vreme. Ne računaju se samo minuti pred ogledalom. Tu su i razmišljanje tokom sastanka, vraćanje na fotografiju, poređenje na društvenim mrežama i planiranje kako da određeni deo tela sakriješ.
Drugi je osećaj da ne možeš da staneš. Kažeš sebi da ćeš proveriti još jednom, ali posle kratkog olakšanja javlja se nova sumnja: „Možda mi je nešto promaklo.“ Ne moraš precizno da izmeriš svaki minut da bi prepoznao isti krug.
Treći pokazatelj su proveravanje i izbegavanje. Među ponašanjima koja mogu pratiti ovaj problem NHS navodi često poređenje sa drugima, učestalo gledanje u ogledalo ili potpuno izbegavanje ogledala, veliki trud da se izgled prikrije i čačkanje kože. Nijedno od ovih ponašanja samo po sebi ne postavlja dijagnozu. Važan je obrazac u koji se uklapa.
Četvrti pokazatelj su posledice. Kasniš jer ne možeš da završiš spremanje. Isključuješ kameru na sastanku. Odbijaš poziv na bazen, fotografisanje ili upoznavanje. Teže pratiš razgovor jer pokušavaš da proceniš kako izgledaš iz tuđeg ugla. Život se ne zaustavi odjednom, već postaje sve uži.
U smernici za prepoznavanje problema kod osoba sa povišenim rizikom, NICE predlaže pitanja o količini brige, njenom konkretnom sadržaju, vremenu koje zauzima i uticaju na posao i druženje. U istom postupku prepoznavanja, NICE navodi više od jednog sata dnevno kao prekomerno, ali taj broj nije samostalan test niti tvrda granica ispod koje problem ne postoji.
Broj može pomoći da opišeš iskustvo. Ne treba da postane još jedna stvar koju moraš savršeno da izmeriš.
Kako obrazac može da izgleda u običnom danu
Ujutru proveravaš lice na dnevnom svetlu, zatim pod svetlom u kupatilu. Na putu do posla gledaš svoj odraz u izlogu. Tokom pauze porediš svoju fotografiju sa tuđim. Pred večernji izlazak odlučiš da ipak ostaneš kod kuće.
Kod nekoga je obrazac obrnut: ogledala se pokrivaju, fotografije brišu, kamera se nikada ne uključuje. Izbegavanje može delovati kao odmor od brige, ali i dalje određuje gde ideš, šta oblačiš i s kim se viđaš.
Važno je i razlikovati želju da nešto promeniš od osećaja da život ne sme da počne dok to ne promeniš. „Drugačija frizura bi mi se više dopala“ ostavlja prostor za ostatak dana. „Ne mogu među ljude dok ne izgledam kako treba“ postavlja izgled kao uslov za učestvovanje u životu.
Kratka provera bez samodijagnoze
Umesto internet-liste simptoma, posmatraj jednu uobičajenu nedelju. Zapiši kratke odgovore na ova pitanja:
- Koliko puta mi se pažnja danas vratila na izgled i koliko je približno trajalo?
- Na šta je otišlo vreme: na proveravanje, prikrivanje ili izbegavanje?
- Da li mi je neka radnja donela olakšanje, i koliko dugo je ono trajalo?
- Gde kasnim, od čega odustajem ili gde mi pažnja odluta?
- Kako bi ovaj dan izgledao da briga nije vodila glavnu reč?
Cilj beleške nije da dokažeš dijagnozu. Cilj je da ne ostaneš samo sa neodređenim „previše mislim o izgledu“. Kada vidiš konkretan krug, lakše je objasniti šta te muči.
Ako primećuješ da proveravanje kratko smiri sumnju, a zatim je vrati, može ti koristiti i tekst o tome kada proveravanje postaje briga u krug. To nije isto što i telesna dismorfija, ali može pomoći da jasnije opišeš ponavljanje.
Kako da pripremiš razgovor sa stručnjakom
Ne moraš da dođeš sa sigurnošću da „imaš“ određeni poremećaj. Dovoljno je da opišeš problem i njegovu cenu. Možeš početi ovako:
„Briga o izgledu mi uzima mnogo vremena. Često radim ______, izbegavam ______ i zbog toga mi je teže da ______.“
Ponesi nekoliko primera iz prethodne nedelje: približno vreme provedeno u brigama, šta proveravaš ili izbegavaš, koje su obaveze zbog toga ostale po strani i kako to utiče na odnose. Stručnjaku je takav opis korisniji od niza rezultata sa onlajn testova.
Ako ne znaš kome prvo da se obratiš, vodič o razlici između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta može ti pomoći da izabereš prvi razgovor. Možeš pogledati i kako terapeuti opisuju rad sa zaokupljenošću izgledom i njenim posledicama, bez pretpostavke da profil ili ovaj tekst predstavljaju procenu.
Kada ne treba da ostaneš bez podrške
Kod osoba kojima je telesni dismorfni poremećaj već dijagnostikovan, NICE preporučuje da stručnjaci procene rizik od samopovređivanja i suicida, naročito kada postoji i depresija.
Ako razmišljaš o samopovređivanju ili suicidu, nemoj čekati da prvo razjasniš naziv problema. Obrati se odmah lokalnoj hitnoj službi ili dostupnoj kriznoj podršci i reci bliskoj osobi da ti je potrebna neposredna pomoć. Ako postoji neposredna opasnost, nemoj ostajati bez druge osobe dok pomoć ne stigne.
Za ostale situacije, početak može biti mnogo mirniji: izaberi jedan običan dan i zapiši koliko ti je briga o izgledu uzela vremena, pažnje i izbora. Najvažnije pitanje nije „Da li izgledam dovoljno dobro?“, već „Koliki deo života trenutno predajem ovom pitanju?“
