Približava se prvi radni dan, a ti razmišljaš o svemu što te čeka. Hoćeš da pokažeš da ponovo možeš da radiš, ali te brine da će već prve nedelje sve biti kao pre: previše zadataka, poruke uveče i vikend koji prođe u pokušaju da dođeš sebi.
Povratak na posao posle burnouta nije samo pitanje imaš li sada više snage. Važno je i čemu se vraćaš. Ako te čekaju iste obaveze i ista očekivanja, sama odluka da ovog puta „više paziš na sebe“ ne rešava previše posla.
Prvi mesec može da posluži da vidiš koliko trenutno možeš da radiš i šta treba promeniti. Raspored po nedeljama u nastavku je okvir za dogovor, a ne rok za oporavak. Prilagodi ga poslu koji radiš i zdravstvenim preporukama koje dobijaš.
Pre povratka: šta se promenilo dok te nije bilo?
Sagorevanje na poslu, odnosno burnout, Svetska zdravstvena organizacija opisuje kroz iscrpljenost, sve veću distancu ili cinizam prema poslu i smanjenu profesionalnu efikasnost. U ICD-11 vodi se kao pojava povezana s radom, a ne kao zasebna bolest. Taj naziv ne obuhvata svaku vrstu iscrpljenosti (WHO).
To ne znači da se posledice završavaju kada odeš s posla. Ali ako ti je teško u svim delovima života, nemoj sve unapred pripisati burnoutu. Ako simptomi depresije traju veći deo dana, svakog dana, duže od dve nedelje, NHS savetuje razgovor s lekarom. Lekar može da proveri i druge moguće uzroke sličnih simptoma, poput smanjene funkcije štitaste žlezde.
Pre prvog dana razmisli o tri pitanja:
- Šta te je najviše iscrpljivalo: količina posla, stalno menjanje prioriteta, poruke van radnog vremena, sukobi ili potreba da sve bude besprekorno?
- Šta će od toga sada biti drugačije?
- Po čemu ćeš primetiti da opet radiš više nego što možeš?
Ako je odgovor na drugo pitanje „ništa“, o tome treba razgovarati pre povratka. Odmor nije promenio rokove, broj ljudi u timu ili očekivanje da se javljaš u svako doba. Više o samom sagorevanju pročitaj u tekstu o tome kako prepoznati burnout i planirati oporavak.
Prva nedelja: ne pokušavaj da nadoknadiš celo odsustvo
Ne moraš prvog dana da pročitaš svaki stari mejl i preuzmeš sve što je čekalo. S nadređenim razdvoji ono što mora da se uradi ove nedelje od onoga što može da sačeka ili je u međuvremenu preuzeo neko drugi.
Ako je moguć postepen povratak, razgovarajte o kraćem radnom vremenu, manjem broju zadataka ili privremenoj promeni dužnosti. Takva prilagođavanja navode i britanske NICE smernice za povratak posle dužeg odsustva. To su predlozi za razgovor, ne tvrdnja da ista prava i uslovi važe na svakom radnom mestu u Srbiji ili drugoj zemlji u kojoj radiš.
Na kancelarijskom poslu, na primer, možete da dogovorite jedan zahtevniji zadatak dnevno, pauze između sastanaka i jasno vreme završetka rada. Ako radiš u smenama ili s ljudima, razgovor će se više odnositi na raspored, broj obaveza tokom smene i to ko može da te zameni na pauzi. Broj zadataka sam po sebi malo govori ako je svaki podjednako iscrpljujući.
Kada kolega pita: „Je l' sad sve u redu?“, ne moraš da prepričavaš zdravstvenu istoriju. Možeš reći: „Bolje mi je, ali vraćam se postepeno.“ Ako odmah zatraži da preuzmeš još nešto: „To ove nedelje ne mogu. Hajde da proverimo sa šefom ko može da preuzme.“
Sa nadređenim dogovori konkretno, ne samo „polako ćemo“
„Treba mi manje stresa“ može da znači mnogo toga. Pokušaj da kažeš šta tačno treba da bude drugačije:
„Ove nedelje mogu da završim izveštaj i radim na postojećem projektu. Ako preuzmem i novi, nešto od toga mora da sačeka. Hajde da se u petak čujemo i vidimo kako ide.“
Posle razgovora pošalji kratak mejl s dogovorom: koje zadatke radiš, šta za sada ne preuzimaš, do kada radiš i kome se obraćaš kada stignu dva hitna zahteva. Zapišite i kada ćete ponovo razgovarati. Tako imate na šta da se vratite ako se već u sredu zaboravi ono „polako“.
NICE smernice o mentalnom zdravlju na poslu naglašavaju da individualne tehnike ne treba da zamene promene kojima se smanjuju izvori stresa na poslu. Među preporukama je i mogućnost da rukovodioci prilagode količinu i intenzitet rada. Za tvoj razgovor to znači da, pored onoga što možeš da promeniš u svojim navikama, treba imenovati i ono što zahteva odluku poslodavca.
Ako ti je teško da odbiješ dodatni zadatak bez dugog pravdanja, pogledaj primere asertivne komunikacije na poslu.
Druga i treća nedelja: kako ti je kad završiš posao?
Možeš da završiš sve zadatke i ipak dođeš kući bez snage da spremiš nešto za jelo ili razgovaraš s ukućanima. Zato, pored onoga što postižeš na poslu, obrati pažnju i na san, koncentraciju i to koliko dugo posle radnog vremena nastavljaš da misliš o obavezama.
Ako ti pomaže, zapiši kratku belešku na kraju dana. Ne treba ti ocena za svaki osećaj. Dovoljno je nešto poput: „Sastanci jedan za drugim, bez pauze. Posle posla samo ležim.“ Posle nekoliko dana lakše ćeš videti šta se ponavlja.
Obrati pažnju i na povratak starih navika:
- preskačeš ručak da stigneš da završiš „samo još ovo“;
- ostaješ duže nego što ste dogovorili;
- proveravaš poslovne poruke čim se probudiš;
- zbog jedne greške pomisliš da još nisi spreman za posao;
- sve te više nerviraju ljudi i obaveze;
- vikend provedeš odmarajući se, a u ponedeljak si i dalje iscrpljen.
Jedna teška smena ili loša noć ne znače da se sagorevanje vratilo. Ako se teškoće ponavljaju ili pojačavaju, vrati se dogovoru s nadređenim: šta može da sačeka, ko može da preuzme deo obaveza i treba li odložiti povećanje obima posla? Ako se zdravstvene tegobe pogoršavaju, razgovaraj i s lekarom.
U anketnom istraživanju među 786 ljudi koji su se vratili na posao posle burnouta, podrška nadređenog i manje preostalih simptoma bili su povezani s boljim iskustvom povratka. Istraživanje ne dokazuje da će određeni potez sprečiti novo odsustvo. Ukazuje na to da za povratak nije važna samo spremnost zaposlenog, već i podrška koju ima na poslu.
Četvrta nedelja: šta treba zadržati, a šta menjati?
Na kraju meseca pogledaj više od spiska završenih zadataka:
- Da li uspevaš da završiš posao u dogovoreno vreme?
- Posle kojih obaveza ti je najteže da se odmoriš?
- Imaš li snage i za nešto van posla?
- Koji deo dogovora se poštuje, a koji postoji samo u mejlu?
- Šta bi trebalo da ostane isto i narednih nedelja?
Ako ti trenutni raspored odgovara i planirate više obaveza, dogovorite jednu promenu, pa pratite kako ide. Nemoj istovremeno da produžiš radno vreme, preuzmeš novi projekat i vratiš sva dežurstva. Ako bude teže, lakše ćete prepoznati šta je tome doprinelo i šta treba smanjiti.
Prvi mesec ne mora da bude kraj prilagođavanja. NICE za osobe koje se vraćaju posle najmanje četiri nedelje odsustva zbog čestih mentalnih teškoća predlaže da se razmotri tromesečna, unapred dogovorena podrška uz redovne razgovore. To nije trajanje oporavka propisano za burnout, već preporuka za podršku određenoj grupi zaposlenih.
A ako se na poslu ništa ne menja?
Ako i dalje nema dovoljno ljudi, rokovi se ne pomeraju i očekuje se prekovremeni rad, pauze i gašenje obaveštenja mogu samo delimično da pomognu. Ne možeš ličnim navikama da nadoknadiš posao za koji je potrebno više ljudi.
U zavisnosti od toga šta ti je dostupno, razgovaraj s nadređenim, kadrovskom službom, sindikatom ili lekarom medicine rada. Promena posla možda nije odmah moguća, ali to ne znači da svaki novi zahtev moraš da rešavaš samostalno i bez razgovora o posledicama.
Ako ti treba pomoć da razjasniš šta možeš da promeniš, a šta više ne želiš da prihvataš na poslu, možeš da pogledaš terapeute koji navode rad sa burnoutom. Ako su prisutni ponižavanje, izolacija ili pretnje, problem možda nije samo količina posla. Pročitaj i kako se mobing razlikuje od teškog, ali uobičajenog konflikta na poslu.
Za prvi razgovor pripremi tri konkretne stavke: šta trenutno možeš da radiš, šta ne možeš da preuzmeš i kada ćete ponovo proveriti dogovor. „Ove nedelje bez prekovremenog, izveštaj do petka, pa razgovaramo o narednoj“ korisnije je od obećanja da ćeš ovog puta stati na vreme, dok svi oko tebe očekuju stari tempo.
