Pola sata slušaš o tuđem poslu, putovanjima i planovima. Znaš već kako se zove i kolega iz kancelarije, ali druga osoba još nije pitala ništa o tebi. Ili ti, od treme, stalno razmišljaš šta sledeće da kažeš i jedva pratiš odgovor.
Radoznalost na dejtu počinje time da te zaista zanima nešto što je osoba upravo rekla. Ne treba ti spisak neobičnih pitanja niti obaveza da prvi razgovor postane dubok. Treba ti prilika da saznaš ko sedi preko puta tebe i da pokažeš nešto o sebi.
Zašto pitanja nisu dovoljna?
„Čime se baviš? Gde živiš? Imaš li braću i sestre?“ Svako od ovih pitanja može da započne temu. Ako na svaki odgovor odmah sledi novo pitanje, razgovor lako počne da liči na popunjavanje formulara.
Zadrži se na detalju koji ti je zanimljiv. Kada neko pomene planinarenje, ne moraš odmah da pređeš na omiljene filmove. Možeš da pitaš gde najradije ide ili šta voli u tome. Tako saznaješ nešto više od spiska hobija.
Pritom, odgovor nije test koji druga osoba treba da položi. Možda voli sasvim drugačije stvari od tebe. Radoznalost ti pomaže da istražiš razliku, a ne da je odmah proglasiš problemom.
Kako da razgovor bude uzajaman
Probaj ove četiri stvari na sledećem dejtu:
- Postavi jedno pitanje koje prati odgovor. Ako čuješ „Vikendom najviše volim da odem iz grada“, pitaj „Gde najčešće ideš?“ umesto da tražiš sledeću temu u glavi.
- Dodaj nešto svoje. Reci šta tebi prija, šta ti je smešno ili šta još nisi probao. Ne mora svaka priča da bude impresivna.
- Ostavi mesta za pauzu. Sačekaj da osoba završi. Ne moraš da popuniš svaki trenutak tišine novim pitanjem.
- Prihvati kad neko ne želi da priča o nečemu. „Ne bih sad o bivšoj vezi“ dovoljan je odgovor. Promeni temu bez ubeđivanja da „samo želiš bolje da razumeš“.
Evo kratkog, izmišljenog primera:
„Nedeljom često idem na pijacu. Prija mi da ne žurim.“
„Ideš zbog kupovine ili više zbog kafe posle?“
„Iskreno, zbog kafe. A ti, kako provodiš nedelju?“
„Obično šetam, pa završim s pecivom za doručak. Za pijacu mi uvek nekako bude kasno.“
Nema velikog otkrivanja tajni, ali obe osobe učestvuju. Razgovor može dalje da ide ka hrani, vikendu ili tome koliko ko voli da planira.
Radoznalost nije dozvola za zadiranje u privatnost
Pitanja o traumama, seksualnom iskustvu, zaradi ili razlozima raskida ne postaju prikladna samo zato što zvuče „duboko“. Važno je koliko se poznajete i da li druga osoba želi da razgovara o tome.
Ako odgovor postane kratak ili osoba promeni temu, prati tu promenu. Možeš i jednostavno da proveriš: „Je l' ti je okej da pričamo o tome?“ Isto pravo na privatnost imaš i ti. „To bih ostavio za neki drugi put“ ne zahteva dodatno opravdanje.
Šta ako samo ti održavaš razgovor?
Jedan nespretan razgovor ne govori sve o osobi. Trema, umor ili različit stil razgovora mogu biti deo situacije, ali ne moraš da pogađaš razlog.
Pokušaj da ubaciš svoju priču: „Meni se skoro desilo nešto slično.“ Obrati pažnju da li druga osoba zastane, sasluša te i nadoveže se ili odmah ponovo govori samo o sebi.
Ako se stalno vraćaš kući s osećajem da za tebe nije bilo mesta, ne moraš da smisliš još bolje pitanje da bi zaslužio pažnju. Uzajamnost je važna i posle prvog dejta, zajedno s dogovorima i poštovanjem granica u odnosu.
Posle sledećeg susreta zapitaj se: šta me je kod ove osobe zaista zainteresovalo i da li je bilo mesta da i ona upozna mene?
