Dogovorili ste izlazak, a onda na fotografiji vidiš da su se okupili bez tebe. Prijatelj odgovara kratko, pozivi su sve ređi ili u društvu odjednom postaješ meta „šale“. Boli događaj, ali još više misao koja brzo dođe za njim: „Očigledno sa mnom nešto nije u redu.“
Odbacivanje govori nešto o ovom odnosu i ovom trenutku. Ne govori sve o tvojoj vrednosti. Pre nego što odlučiš da se izvinjavaš, tražiš još jednu priliku ili zauvek prekineš kontakt, proveri sa kakvom situacijom zapravo imaš posla.
Da li si odbačen ili se odnos promenio?
Počni od onoga što bi kamera mogla da zabeleži. „Nisu me pozvali na dva poslednja okupljanja“ korisnije je od „više me niko ne želi“. „Tri puta sam predložio viđanje i nisam dobio konkretan odgovor“ jasnije je od „dosadan sam“.
Zatim razlikuj tri mogućnosti.
Pojedinačno odbijanje je jedan događaj: prijatelj nema vremena, plan je napravljen bez tebe ili poziv nije uzvraćen. Može boleti, ali jedan događaj još ne objašnjava ceo odnos.
Udaljavanje se vidi kroz niz promena: ređe se čujete, inicijativa dolazi samo s tvoje strane, a zajedničke navike nestaju. Razlog može biti promena obaveza, interesa ili bliskosti. Ne mora postojati krivac da bi promena bila stvarna.
Toksičan obrazac ovde ne znači dijagnozu osobe. To je praktičan opis odnosa u kome se ponavljaju isključivanje, ponižavanje, kažnjavanje ćutanjem, korišćenje tvojih poverljivih stvari protiv tebe ili prihvatanje samo dok radiš ono što grupa želi. Presudno nije da li se jednom dogodila neprijatnost, već šta se ponavlja i šta se dešava kada kažeš da ti smeta.
Razmotri i druga objašnjenja, ali ih nemoj koristiti da beskonačno opravdavaš tuđe ponašanje. Možda su zaboravili da te pozovu. Ako te redovno „zaboravljaju“, a zatim ismevaju kada to pomeneš, više ne procenjuješ jedan propust.
Pre objašnjenja, odvoji činjenice od svoje priče
Kada nemaš odgovor, um ga često dopiše: „Nisam dovoljno zanimljiv“, „Svi me na kraju ostave“ ili „Moram da se promenim da bi me prihvatili“. Ta misao može zvučati ubedljivo i kada ima vrlo malo dokaza.
Za ovu situaciju možeš napraviti kratku verziju:
- Događaj: Grupa se okupila bez mene.
- Osećanje: Povređenost, stid, ljutnja.
- Moja priča: Nikome nisam važan.
- Šta ide u prilog toj priči: Ovo je drugi put da me nisu pozvali.
- Šta joj ne ide u prilog: Dve osobe iz grupe mi se i dalje javljaju pojedinačno; ne znam kako je dogovor nastao.
- Uravnotežen zaključak: Moguće je da se odnos sa grupom menja. To je bolno, ali još ne dokazuje da nikome nisam važan.
Cilj nije da sebe ubediš da je sve u redu. Cilj je da ne pretvoriš nepotpunu informaciju u presudu o sebi.
Da li da pitaš za objašnjenje ili da se povučeš?
Pitaj kada ti je odnos važan, kada razgovor deluje dovoljno bezbedno i kada je druga osoba ranije umela da te sasluša. Ne moraš da šalješ dugačku poruku niti da dokazuješ da imaš pravo da budeš povređen.
Možeš reći: „Video sam da ste se poslednja dva puta okupili bez mene. Ne znam da li se nešto promenilo među nama, pa bih voleo da mi kažeš otvoreno.“
Ova poruka opisuje šta si primetio i traži jasnoću. Ne optužuje, ali ni ne glumi da ti nije važno.
Posmatraj i sadržaj i način odgovora. „Žao mi je, plan je nastao u poslednjem trenutku“ nije isto što i „Opet dramatizuješ“. Korisno objašnjenje ne mora biti ono koje želiš da čuješ, ali treba da bude dovoljno jasno i bez ponižavanja.
Ako dobiješ neodređen odgovor, možeš jednom pitati konkretnije. Posle toga nemoj voditi istragu. Izbegavanje odgovora, stalno menjanje priče ili novi isti događaj takođe su informacije. Nisi dobio objašnjenje, ali jesi podatak o tome koliko je druga strana spremna za otvoren odnos.
Ako je prijateljstvo već jasno prekinuto, tekst o tome da li da se javiš posle prekida prijateljstva može ti pomoći oko drugačije odluke: da li pokušati još jednom ili prihvatiti kraj. Ovde je fokus na ranijoj fazi, dok tek proveravaš šta se promenilo.
Kako da postaviš granicu kada te grupa isključuje ili omalovažava
Granica nije: „Morate da prestanete da se ponašate tako.“ To je zahtev, a njihovu odluku ne kontrolišeš. Granica je: „Ako opet krenu šale na moj račun nakon što sam rekao da mi smetaju, otići ću.“
Dobra granica ima tri dela: ponašanje koje imenuješ, ono što ti nije prihvatljivo i postupak koji je pod tvojom kontrolom.
Na primer: „Ne prija mi kada prepričavate ono što sam rekao u poverenju. Ako se to ponovi, neću više deliti lične stvari i ranije ću završiti druženje.“ Ili jednostavnije: „Nemoj tako da pričaš sa mnom. Ako se nastavi, idem.“
Nemoj postavljati posledicu koju nećeš sprovesti samo da bi zvučala ozbiljno. Manja, stvarna granica vredi više od velike pretnje. Možeš da prekineš razgovor, odbiješ sledeće okupljanje, viđaš se samo sa pojedinim članovima grupe ili smanjiš kontakt.
Ako se posle jasne granice ponašanje menja samo na dan ili dva, gledaj obrazac, ne obećanje. Izvinjenje dobija smisao kroz naredno ponašanje.
Kada pokušati ponovo, a kada potražiti drugo okruženje
Pokušaj ponovo kada vidiš uzajamnost: druga osoba odgovara konkretno, priznaje svoj deo, pita kako je tebi i ponašanje se zaista menja. Ne mora sve odmah biti kao pre. Dovoljno je da ne popravljaš odnos sam.
Napravi razmak kada još nemaš jasnu sliku. Ne moraš danas da proglasiš prijateljstvo završenim. Prestani nakratko da pokrećeš svaki razgovor i pogledaj da li druga strana dolazi prema tebi.
Povuci se kada se isključivanje i omalovažavanje ponavljaju, kada se tvoja ranjivost koristi protiv tebe ili kada pripadanje stalno plaćaš ćutanjem, uslugama i odricanjem od sebe. Pripadanje koje moraš svakog dana da zaslužiš nije naročito sigurno mesto za pripadanje.
Traženje drugog okruženja ne znači da si izgubio. Znači da ne stavljaš celu potrebu za bliskošću u ruke jedne grupe. CDC među praktičnim predlozima za društvenu povezanost navodi negovanje različitih odnosa, širenje mreže podrške i pridruživanje grupama okupljenim oko zajedničkih interesovanja.
To može biti jedna osoba sa kojom ti je prijatno, kurs, sportska grupa, volonterska akcija ili redovno mesto na kome se ljudi okupljaju oko nečega što ti već znači. Ne traži odmah novu „ekipu za ceo život“. Traži sledeću priliku za normalan, uzajaman kontakt.
Jedno odbacivanje nije tvoja biografija
Ponekad sadašnja situacija dodirne mnogo starije iskustvo. Tada ne boli samo nepozivanje na kafu, već i poznata misao: „Evo, opet se potvrđuje.“ Ako zbog toga dugo izbegavaš ljude, ne možeš da se usredsrediš na svakodnevne obaveze ili svaki novi odnos unapred vidiš kao buduće odbacivanje, razgovor sa stručnjakom može pomoći da odvojiš ono što se događa sada od ranijih rana. Sam osećaj odbačenosti nije dijagnoza.
Za sada sebi postavi jednostavno pitanje: „Šta ovaj događaj govori o ovom odnosu, a šta sam mu ja dodao kao zaključak o sebi?“ Odgovor možda neće sačuvati svako prijateljstvo. Može, međutim, sačuvati nešto jednako važno: tvoju sposobnost da tuđi izbor ne pretvoriš u konačnu meru svoje vrednosti.
