Možda si poslednjih meseci razdražljivija, lakše zaplačeš ili se teže usredsrediš. U isto vreme ciklus se menja, noću se budiš oznojena, a ujutru ti nedostaje energije. Lako je zaključiti: „To su hormoni.“
Menopauza i raspoloženje zaista mogu biti povezani, ali ta veza nije gotov odgovor. Korisnije je da pogledaš šta se promenilo, kada se tegobe pojavljuju i koliko utiču na tvoj život. Cilj nije da porekneš menopauzu, već da joj ne pripišeš baš sve.
Koje promene mogu da se pojave tokom menopauzalne tranzicije
Razdražljivost, oscilacije raspoloženja, plačljivost, sniženo raspoloženje, umor i teškoće s koncentracijom mogu se pojaviti u isto vreme kada počnu promene ciklusa i telesne tegobe.
NICE među mogućim tegobama povezanim s menopauzom navodi promene ciklusa, valunge i znojenje, kao i uticaj na raspoloženje, na primer depresivne simptome. NICE smernica o menopauzi naglašava i da intenzitet i trajanje tegoba mogu znatno da se razlikuju.
Američki Nacionalni institut za starenje među mogućim iskustvima tokom menopauzalne tranzicije navodi probleme sa spavanjem, razdražljivost, zaboravnost i teškoće s koncentracijom. Njihov pregled menopauze pokazuje zašto ima smisla posmatrati raspoloženje zajedno sa snom i telesnim simptomima, a ne odvojeno.
To ipak ne znači da postoji jednostavna formula: promenjen ciklus plus loše raspoloženje jednako hormoni. Vremensko poklapanje je trag, ne presuda.
Nemoj tražiti jednog krivca
Ista razdražljivost može izgledati sasvim drugačije kada se naspavaš i kada se već nedeljama budiš nekoliko puta tokom noći. Ako te probudi noćno znojenje, sledećeg dana možeš imati manje strpljenja, teže pratiti razgovor ili praviti više grešaka. San tada nije sporedna fusnota, već deo slike.
Tu su i okolnosti koje se lako izgube iza reči „menopauza“: briga o roditeljima, promene u porodici, napetost na poslu, partnerski problemi ili dugotrajan umor. NIA izričito navodi da nije poznato zašto se promene raspoloženja javljaju kod nekih osoba i kao moguća objašnjenja pominje stres, porodične obaveze, depresiju i umor. NIA objašnjenje o promenama raspoloženja zato podržava širi pogled, bez brzog zaključka o jednom uzroku.
Vredi uzeti u obzir i lekove, suplemente, alkohol, kofein i druga telesna stanja. NICE upozorava da simptomi poremećaja štitaste žlezde kod osoba u menopauzi mogu biti pogrešno pripisani menopauzi. Smernica o štitastoj žlezdi ne znači da je svakome potreban isti test, već da nove ili neobjašnjene tegobe zaslužuju razgovor sa lekarom.
Uzroci se mogu i preklapati. Moguće je da se telesne promene, loš san i težak životni period hrane međusobno. Ne moraš da izabereš samo jedno objašnjenje da bi zatražila pomoć.
Napravi mapu raspoloženja, sna i telesnih promena
Beleške tokom dve do četiri nedelje mogu ti pomoći da uočiš obrazac i jasnije opišeš tegobe. Taj period je praktičan predlog, ne dijagnostički test. Ne moraš da vodiš savršen dnevnik niti da ocenjuješ svaki sat.
Jednom dnevno zapiši:
- raspoloženje u nekoliko običnih reči, na primer „mirno“, „napeto“, „plačljivo“ ili „bezvoljno“;
- kada si legla, koliko si se budila i kako si se osećala ujutru;
- valunge, noćno znojenje i druge telesne tegobe;
- ciklus, promene u krvarenju i datum poslednje menstruacije;
- energiju i koncentraciju;
- važan stres tog dana;
- alkohol, veće količine kofeina, promene lekova ili suplemenata;
- šta ti je zbog tegoba bilo teško da uradiš.
Poslednja stavka je naročito važna. „Bila sam nervozna“ govori manje od „tri puta sam planula na ukućane, a posle nisam mogla da završim posao“. Konkretna posledica pomaže i tebi i stručnjaku da procenite koliko je problem ozbiljan.
Ako primetiš da se iscrpljenost nastavlja i posle odmora, može ti koristiti i vodič o tome šta da pratiš kada umor ne prolazi.
Gledaj koliko ti promena sužava život
Jedan loš dan nije isto što i obrazac koji traje i remeti svakodnevicu. Obrati pažnju ako zbog raspoloženja sve češće izbegavaš ljude, ne možeš da obaviš uobičajene zadatke, praviš ozbiljne greške, zapostavljaš obroke i higijenu ili više ne možeš da se odmoriš ni kada imaš priliku.
Promena raspoloženja nije isto što i depresija. To razlikovanje naglašava i Office on Women’s Health, koji uz menopauzalne promene pominje i stres, porodične promene i umor. Nemoj zato svaku razdražljivost pretvoriti u dijagnozu, ali nemoj ni uporno beznađe ili ozbiljno povlačenje otpisati kao „normalne hormone“.
Dobro pitanje nije samo „Koliko je jako?“, već i „Šta zbog ovoga više ne mogu ili jedva uspevam?“ Funkcionisanje često jasnije pokazuje kada je vreme za podršku nego pokušaj da pronađeš savršenu etiketu.
Lekar, ginekolog ili stručnjak za mentalno zdravlje
Razgovaraj sa lekarom ili ginekologom kada su tegobe nove, uporne ili izražene, kada ih prate promene ciklusa i drugi telesni simptomi ili kada ti značajno remete san i svakodnevne obaveze. Ponesi beleške, spisak lekova i suplemenata i podatak o tome kada je promena počela.
Podrška stručnjaka za mentalno zdravlje ima smisla kada raspoloženje, strah, povlačenje ili gubitak interesovanja postanu glavni problem u danu. Ne moraš prvo da dokažeš da uzrok „nije hormonski“. Lekarski pregled i psihološka ili psihoterapijska podrška mogu teći paralelno, jer se bave različitim delovima iste teškoće.
Ako želiš da istražiš tu mogućnost, možeš pogledati kako terapeuti opisuju rad sa emocijama i promenama raspoloženja. Profil i prvi razgovor služe da proveriš pristup i poklapanje sa tvojom potrebom, ne da unapred obećaju ishod.
Ako postoji neposredna opasnost po tvoj ili tuđi život, ako si se ozbiljno povredila ili ne možeš da sačuvaš svoju ili tuđu bezbednost, potrebna je hitna pomoć. NHS smernica za hitna stanja mentalnog zdravlja takvu situaciju tretira jednako ozbiljno kao fizičko hitno stanje. Ne čekaj redovan pregled: pozovi lokalnu hitnu pomoć ili idi u najbližu urgentnu službu.
Kako da pripremiš koristan razgovor
Nije potrebno da na pregled doneseš sopstvenu dijagnozu. Dovoljno je da jasno opišeš šta osećaš, koliko dugo traje, koje telesne promene primećuješ i šta se zbog toga promenilo u tvom danu.
Možeš poneti tri pitanja:
- Šta bi, osim menopauzalne tranzicije, moglo da objasni ove tegobe?
- Da li je potrebna dodatna procena i šta bi ona trebalo da razjasni?
- Koje opcije podrške imaju smisla u mojoj situaciji?
Dodaj i ono čega se najviše plašiš ili šta ti je trenutno najteže. Rečenica „Najviše me brine što više ne mogu da se skoncentrišem na poslu“ korisnija je od pokušaja da zvučiš medicinski precizno.
Beleženje ne mora da presudi da li su uzrok hormoni, san, stres ili nešto četvrto. Njegov posao je skromniji i korisniji: da od nejasnog osećaja napravi dovoljno jasnu sliku za sledeći razgovor.
