Telefon uzmeš da odgovoriš na jednu poruku. Četrdeset minuta kasnije još prelaziš sa snimka na vest, sa vesti na komentare, a ono što si nameravao da uradiš i dalje čeka. Jedno takvo veče nije dokaz zavisnosti od interneta. Ali ako se ista scena ponavlja, prekid stalno odlažeš i ostatak dana se prilagođava ekranu, vredi pogledati obrazac pažljivije.
Glavno pitanje nije samo: „Koliko sam dugo bio online?“ Važnije je: Da li još biram kada počinjem i završavam, ili internet sve češće bira umesto mene?
Mnogo vremena online nije isto što i gubitak kontrole
Neko može da provede veliki deo radnog dana na internetu, da se uveče čuje sa prijateljima i pogleda seriju, a da ipak završava obaveze, spava dovoljno i bez većeg problema ostavi uređaj. Druga osoba može provesti manje sati online, ali svaki pokušaj da prekine pretvori u „još samo pet minuta“, zakasni, preskoči dogovor ili legne mnogo kasnije nego što je planirala.
Zato broj sati nije dovoljan odgovor. Obrati pažnju na tri stvari: koliko upravljaš početkom i krajem korišćenja, šta internet redovno potiskuje i da li nastavljaš i kada već vidiš cenu.
Svetska zdravstvena organizacija kod poremećaja igranja navodi tri važna obeležja: oslabljenu kontrolu, davanje prednosti igranju nad drugim aktivnostima i nastavljanje uprkos negativnim posledicama. Za dijagnozu obrazac mora ozbiljno da narušava važne oblasti funkcionisanja i obično traje najmanje 12 meseci. To su kriterijumi za igranje, ne za svaku upotrebu interneta. (WHO)
Američko udruženje psihijatara izričito napominje da kriterijumi za internet gaming disorder ne obuhvataju opštu upotrebu interneta ni društvene mreže. (APA) Zato izraz „zavisnost od interneta“ ovde služi kao opis zabrinjavajućeg obrasca, a ne kao dijagnoza koju sebi možeš postaviti pomoću liste znakova.
Četiri pitanja koja otkrivaju obrazac
Umesto da sabiraš sve vreme pred ekranom, razdvoji različite aktivnosti. Posao, dopisivanje, igranje, kupovina, pornografija i beskrajno listanje nisu isto. Ni razlog zbog kojeg im se vraćaš nije isti.
Postavi sebi četiri pitanja:
- Šta tačno radim online? Ne „bio sam na telefonu“, već: gledao sam kratke snimke, proveravao poruke, igrao ili čitao komentare.
- Šta sam u tom trenutku tražio? Zabavu, društvo, predah, informaciju, uzbuđenje ili način da ne mislim na neprijatan zadatak?
- Šta sam zbog toga odložio? Spavanje, ručak, učenje, izveštaj, izlazak, razgovor ili nešto što mi je važno?
- Šta se dogodilo posle? Da li sam zakasnio, bio neispavan, posvađao se, propustio rok ili se osećao još napetije, pa ipak sutradan ponovio isto?
Internet često nije ceo problem. Ponekad je najbrži izlaz iz dosade, usamljenosti, napetosti ili zadatka za koji ne znaš odakle da počneš. To ne briše posledice. Samo pokazuje da zabrana aplikacije možda neće odgovoriti na pitanje zbog čega joj se stalno vraćaš.
Šta da pratiš osim broja sati
Sedam dana vodi kratak zapis, bez ocena poput „dobar“ i „katastrofalan“. Zapiši vreme i situaciju, šta si radio online, šta je ostalo po strani i šta je bila neposredna posledica.
Na primer: „23.20, legao sam i otvorio snimke; želeo sam da se isključim posle posla; zaspao sam posle jedan; ujutru sam odložio alarm.“ Takav zapis govori više od podatka da je telefon tog dana korišćen četiri sata.
Prati i sledeće:
- da li prekidaš u vreme koje si sebi odredio;
- koliko često pomeraš granicu za još nekoliko minuta;
- da li si pokušavao da smanjiš korišćenje, ali se brzo vratio starom ritmu;
- da li stradaju san, obroci, kretanje, škola, posao ili kućne obaveze;
- da li si prisutan u razgovoru ili stalno proveravaš ekran;
- da li se iste posledice ponavljaju, iako si ih već primetio.
Ne mora svaka stavka da postoji. Ova lista nije test. Njena svrha je da zameni neodređeno „previše sam online“ preciznijom slikom: šta se ponavlja, u kojim situacijama i po koju cenu.
Kako da razgovaraš bez etikete i sramoćenja
Rečenica „Zavisan si od telefona“ gotovo odmah otvara raspravu o etiketi. Konkretnije je: „Tri puta ove nedelje ostao si budan do dva zbog igranja i ujutru nisi mogao da ustaneš. Kako ti to vidiš?“
Kada razgovaraš sa detetom, proveri šta mediji potiskuju. Američka akademija za pedijatriju predlaže da se kod dece ne gleda samo vreme pred ekranom, već i da li mediji potiskuju san, fizičku aktivnost, domaće zadatke ili vreme sa porodicom. (AAP)
AAP preporučuje razgovore u kojima dete daje svoje viđenje i učestvuje u odlukama, umesto jednog dugog predavanja. (AAP) Razgovor zato može da ide ovako:
- opiši jedno konkretno ponašanje i posledicu;
- pitaj šta detetu internet ili igra pružaju i šta otežava prekid;
- dogovorite jednu malu promenu, na primer punjenje telefona van spavaće sobe radnim danima;
- odredite kada ćete proveriti šta se promenilo;
- uključi i ponašanje odraslih, naročito za stolom i pred spavanje.
Ne pokreći razgovor usred svađe ili dok pokušavaš da istrgneš uređaj iz nečije ruke. Sačekaj mirniji trenutak. Isto važi i za partnera ili drugu blisku osobu: govori o onome što primećuješ i kako to utiče na zajednički život, ne o tome „kakav je“ neko postao.
Kada ima smisla potražiti stručnu procenu
Stručni razgovor ima smisla kada korišćenje uporno izmiče planu, kada više pokušaja promene ne traje ili kada su san, škola, posao, odnosi i obaveze vidljivo pogođeni. Koristan je i kada se porodica stalno svađa oko ekrana, ali ne uspeva da razume čemu internet služi i šta održava obrazac.
Procena ne treba da se svede na brojanje sati. Važno je opisati konkretnu aktivnost, situacije koje je pokreću, neuspele pokušaje prekida, posledice i druge teškoće koje se javljaju uz nju. Ako želiš da istražiš tu mogućnost, možeš pogledati profile terapeuta koji navode rad sa prekomernim korišćenjem interneta i igrica i proveriti njihov način rada.
Pre razgovora ponesi svoj sedmodnevni zapis. Ne moraš da dokažeš da je stanje „dovoljno ozbiljno“. Dovoljno je da jasno kažeš: „Pokušavam da prestanem u ponoć, ali redovno ostajem još dva sata, kasnim na posao i ne uspevam da promenim obrazac.“
Cilj nije život bez interneta, već dan u kojem ponovo biraš
Počni od jedne tačke na kojoj internet najviše sužava ostatak dana. Ako je to spavanje, odredi vreme završetka i mesto na kojem telefon ostaje. Ako je odlaganje posla, prvo napravi deset minuta konkretnog zadatka, pa tek onda odluči da li želiš pauzu. Ako je usamljenost, ne uklanjaj jedini izvor kontakta bez pokušaja da napraviš još jedan.
Posle nedelju dana ne pitaj samo: „Jesam li smanjio broj sati?“ Pitaj: „Da li sam lakše prekinuo? Šta više nisam odlagao? Koja posledica se promenila?“
Problem nije samo koliko internet zauzima dan. Problem počinje kada ostatku života ostavlja sve manje mesta, a tebi sve manje izbora.
