Želiš da se rashladiš? 14 ideja koje možeš da probaš

Duvaš, stenješ i znojiš se — i to samo od kratke šetnje preko parkinga na užarenoj vrućini i vlažnosti. Ovo leto mnogima otežava da ostanu rashlađeni.

"Poslednjih 13 meseci su bili najtopliji zabeleženi. Vidimo povećane nivoe bolesti povezanih sa toplotom, i to je počelo ranije nego što smo navikli," kaže dr Tess Viskel, stručnjak za klimatske promene i ljudsko zdravlje u Centru za klimu, zdravlje i globalnu sredinu, i hitni lekar u Beth Israel Deaconess Medical Center.

Ne čekaj da se pregreješ da bi razmišljao kako da se rashladiš. Budi svestan rizika visokih temperatura tokom celog dana i praktikuj načine da ih izbegneš. Evo 14 ideja za početak.

Pokrij osnove

• Postani ekspert za vremensku prognozu. Koristi aplikaciju za vremensku prognozu i prati satne temperature, ne samo dnevne maksimume i minimume. Zabeleži najtoplije delove dana i planiraj raspored oko njih.
• Ostani hidriran. Telo se hladi znojenjem: kako vlaga isparava sa kože, odnosi toplotu (isparavajući gubitak toplote). Nadoknađuj tečnost pićem i hranom bogatom vodom. Uopšteno, Nacionalna akademija medicine preporučuje oko 11 čaša (88 unci) dnevno za žene i 15 čaša (120 unci) za muškarce. Ako si dugo napolju ili se mnogo znojiš, trebaće ti još više tečnosti.
• Traži prostorije sa klimom. Koliko god možeš, provodi najtoplije delove dana u klimatizovanim prostorima. Ako nemaš klimu, poseti tržni centar, biblioteku, bioskop ili lokalni centar za hlađenje.
• Koristi ventilatore pravilno. Telo širi krv ka površini kože, pa toplota može da „pobegne“. Ventilator pomaže da se toplota oduva, ali ne kada je okolina prevruća. Tada navlaži kožu (bočica za prskanje ili vlažna maramica) — ventilator će pojačati isparavanje, kaže dr Viskel.
• Pravi pauze. Rasporedi tempo kada radiš napolju. „Fizički rad stvara sopstvenu toplotu, dok te greje i spolja“, kaže dr Viskel. „Budi aktivan u kraćim intervalima i odmori se između.“

Spakuj i obuci se za vrućinu

• Ponesi stvari za hlađenje. Kad god izlaziš, ponesi dosta vode. Još bolje: ručni ventilator, vlažne maramice i ledene pakete. Bićeš spreman ako ostaneš duže napolju.
• Obuci široku odeću. Lagana, široka odeća dopušta vazduhu da dopre do kože i podstiče isparavanje, pa te hladi dok se znojiš.
• Probaj „cooling” odeću. Razmisli o odeći sa tehnologijom hlađenja (majice, pantalone, kape, šalovi za vrat). Deluju na različite načine — na primer, materijal koji se aktivira vodom i dugo ostaje vlažan, stalno izvlačeći toplotu iz tela.

Probaj DIY metode hlađenja

• Napravi DIY dodatak za hlađenje. Umoči kuhinjski peškir ili pamučnu majicu u hladnu vodu. Nosi je na glavi, vratu ili torzu i ponovo je navlaži kada se osuši. Možeš i da kupiš naprednije verzije od posebnih tkanina i gelova koje duže ostaju hladne.
• Pojedi ili popij nešto hladno. Čaša hladne vode, led ili lizalica pomažu protiv dehidracije i mogu sniziti osnovnu telesnu temperaturu. Nemoj piti prebrzo — to može izazvati stomačne tegobe, kaže dr Viskel.
• Ohladi se tušem ili kupkom. Stručnjaci se spore oko najbolje temperature vode. Neki tvrde da hladna voda skuplja krvne sudove i vraća toplotu u telo; drugi da hladi krvne sudove i šalje ohlađenu krv dalje. Stav dr Viskela: „Uroni se u vodu hladniju od telesne temperature — može biti i mlaka. Kad izađeš, stani ispred ventilatora da pojača isparavanje.“
• Uroni podlaktice. Ako ne možeš da se tuširaš ili kupaš, probaj trik američke vojske: uroni ruke, podlaktice i laktove u ledenu vodu na pet minuta. Ohlađena krv će zatim cirkulisati kroz krvne sudove nazad u telo.
• Stavi led ili hladne obloge. Bez vode možeš hladiti krvne sudove tako što ćeš staviti ledene pakete na mesta blizu velikih krvnih sudova: laktove, pazuh, vrat ili unutrašnju stranu butina blizu prepona.

Znaš kada treba da potražiš pomoć

Ako se ne rashlađuješ i pored više pokušaja, dr Viskel savetuje da potražiš pomoć. Pozovi svog lekara ili hitnu pomoć ako pokazuješ znake toplotnog udara, kao što su

• prekomerno znojenje
• glavobolja
• osećaj slabosti ili vrtoglavice
• hladna, lepljiva koža
• brz ili slab puls
• ekstremni umor
• grčevi u mišićima.

Obrati posebnu pažnju na te simptome, naročito ako si osetljiv na toplotu i ne možeš dobro da regulišeš svoju temperaturu.

„Među visoko rizičnim su starije osobe, bebe i deca, trudnice, ljudi koji uzimaju lekove koji smanjuju znojenje, oni koji rade napolju i osobe sa određenim zdravstvenim stanjima, uključujući kardiovaskularne bolesti“, kaže dr Viskel. „Ako ti nisi u visokom riziku, proveri one koji jesu.“

O autoru

Heidi Godman, Glavna urednica, Harvard Health Letter

Heidi Godman je glavna urednica Harvard Health Letter. Pre nego što je došla u Health Letter, bila je nagrađivana televizijska voditeljka i medicinska reporterka 25 godina. Heidi je imenovana za novinarsku stipendistkinju …Pogledaj celu biografiju

---

Ovaj članak je inspirisan originalnim radom "Want to cool down? 14 ideas to try" autora Heidi Godman, objavljenim na sajtu Harvard Health Publishing.